Takvo objašnjenje je Komisija u Briselu, doduše, dala i za svoje zahteve da se ponovo pregovara o gasovodu Južni tok, kao i kad je reč o, zbog ruskog-turske krize, sad teško ostvarljivom projektu Turski tok.
Geopolitika energije na jugu Evrope sad se dodatno komplikuje nastojanjima Turske da nađe alternativu za ruski gas, odledi odnose s Izraelom i sklopi sporazum o prilivu gasa iz izraelskog nalazišta Levijatan sa zalihama od 620 milijardi kubnih metara gasa koje će početi da se ekploatiše krajem decenije.
Projekat Turski tok je posebno uznemirio Evropsku uniju zato što je Moskva rekla da će od kraja 2018. taj gasood zameniti dostavu ruskog gasa preko Ukrajine, za koju Rusija smatra da je nepouzdan partner i za Moskvu i za Evropu.
Izgradnja Severnog toka 2 je ponovo uzburkala duhove i ogolila duboka neslaganja unutar EU oko energetske bezbednosti, ali i ekonomskih i strategijskih odnosa s Rusijom.
Francuski list Figaro u članku s krupnim naslovom "Ruski gas ponovo cepa Evropu" izvestio je o najnovijem sukobu među članicama Evropske unije oko izgradnje gasovoda Severni tok 2, kojim će priliv ruskog gasa u Nemačku biti udvostručen.
Prašinu je uskovitlao italijanski premijer Mateo Renci koji je kritikovao Evropsku komisiju i Nemačku da vode politiku dvostrukih merila zato što nemaju zamerke na Severni tok 2, a odbacili su izgradnju gasovoda Južni toka, za koji je veoma bila zainteresovana Italija.
Objašnjenje Evropske komisije i Rencijeve kritike su u suštini deo šire politike i protivrečnosti unutar EU oko energetske bezbednosti, strategijskih odnosa s Rusijom, rešavanja ukrajinske krize i razlika u nastojanjima da se razluči kakve su Evropi potrebne dugoročne energetske i bezbednosne veze s Rusijom.
O energetskoj politici i izgradnji Energetske unije su u petak razgovarali šefovi država ili vlada EU u Briselu, koji su u završnom dokumentu poručili isto što i Evropska komisija, a to je da se svaki energetski projekat mora podudariti s pravilima EU.
Naglasili su, međutim, i da se to mora ugraditi u ciljeve Energetske unije EU, a to je da se članice Unije iznutra moraju što više povezati infrastrukturom i naći nove izvore i puteve snabdevanja Evrope energentima. Ovaj poslednji stav odražava naročito zahteve zemalja Baltika i još nekih istočnoevropskih članica Unije, kao i SAD, koje traže da se zaustavi izgradnja Severnog toka 2 jer to znači zaobilaženje i destabilizaciju Ukrajine i povećavanje zavisnosti od ruskog gasa.
Renci, međutim, nije rekao da je protiv izgradnje Severnog toka 2, već poručio da je trebalo poštovati i ugovore o izgradnji gasovoda Južni tok, kojim bi gas preko Balkana direktno išao i u Italiju. Italijanski premijer smatra da te sankcije protiv Rusije treba da budu u dogledno vreme preispitane, a ima glasova u EU da bi u tom slučaju moglo ponovo da se razmotri da li je izvodljiv projekat Južni tok, pošto je Evropska komisija uvek tvrdila da je samo tražila da se Južni tok usaglasi s pravilima Unije.
Tu se Renci našao na istoj talasnoj dužini s bugarskim premijerom Bojkom Borisovim koji je izjavio da je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel na samitu EU rekao da će i Sofija nastojati da dobije ruski gas i da ga, preko velikog bugarskog skladišta "Balkan", koristi za sebe i preusmerava u susedne zemlje zajedno s azerbejdžanskim gasom.
Renci je veoma nezadovoljan što, kako smatra, "Nemačka vuče sve konce u EU", a pored ostalog je zaključio da je Italija neopravdano isključena iz rešavanja ukrajinske krize u čemu vlada osovina Berlin-Pariz. Vlada u Rimu smatra da se u dogledno vreme moraju preispitati i sankcije EU prema Rusiji, ne samo zbog štete italijanskoj i evropskoj privredi, već i zato što imaju slabog učinka na rešavanje ukrajinske krize i politiku Moskve.
Rim takođe ukazuje na to da je izgradnja Severnog toka 2 očigledno utanačena, iako su sankcije EU protiv Moskve ponovo skoro neprimetno produžene u prošli petak. Na pitanje novinara da li je uopšte zamislivo da se ponovo razmotri izgradnja Južnog i Turskog toka, evropski diplomatski izvori uzvraćaju poslovičnom mudrošću "Nikad ne reci nikad!", ali kažu da je objektivno teško zamisliti vraćanje na Južni toku u prvobitnom vidu tog projekta, već da bi možda delom moglo da sagleda ono što poručuje i bugarski premijer Borisov, a to je da se tom trasom ispod Crnog mora ruski gas delom isporučuje Bugarskoj, pod uslovom da su zadovoljeni evropski propisi.
Turski tok je, smatraju, zapao u ozbiljne teškoće zbog velikog sukoba Rusije i Turske posle obaranja ruskog aviona na sirijsko-turskoj granici i sankcija koje je Moskva zavela Turskoj, uključujući obustavu projekta Turski tok, ali i već započete izgradnje turske nuklearne elektrane s ruskom tehnologijom. Veliki uticaj i u budućnosti će na sveukupne rusko-turske odnose imati, smatraju izvori u Briselu, i uloga te dve države u ratnim sukobima u Siriji i neretko oprečni interesi Ankare i Moskve u rešavanju sirijske krize.
