BEOGRAD - Spretni privrednici raznim marifetlucima uspeli su da od 2003. do 2013. godine iz zemlje izvuku 41 milijardu dolara, tako što su, na primer, svojim preduzećima u inostranstvu plaćali robu dva miliona evra iako vredi samo milion.
Državnim organima, međutim, nisu bile sumnjive „naduvane“ fakture koje su im poturane.Podatak o 41 milijardi dolara objavila je neprofitna vašingtonska organizacija Globalni finansijski integritet (GFI), u kojoj navode da je reč o novcu od podmićivanja, krijumčarenja razne robe, trgovine drogom, ljudima i oružjem, ali i legalan profit firmi može postati ilegalan ako se prebaci van zemlje suprotno propisima. U GFI kažu da se novac iznosi lažiranjem vrednosti komercijalnih transakcija na fakturi koja se dostavlja carini, i dodaju da je to jedan od modela pranja novca.MuvanjeAli osim muvanja sa uvoznim fakturama domaće firme, takođe, ćerkama-firmama u inostranstvu fakturišu niže transferne cene, što je neka vrsta izvoza.- Velike firme u Srbiji neretko sopstvenoj firmi u inostranstvu fakturišu robu po transfernim cenama koje su niže od realnih, pa tako iz Srbije izlazi manja vrednost nego što bi trebalo. Te firme tako izbegavaju i plaćanje poreza u Srbiji jer na kraju zbog niskih transfernih cena nemaju dobit - navodi sagovornik Kurira iz privrednih krugova.Bojana Jovanović, zamenik urednika Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (Krik), kaže za Kurir da je jedan od načina iznošenja novca kroz proces privatizacije. Privatizacija
Nadležni organiISPITAĆEMO PRANJE NOVCAZorana Mihajlović, potpredsednica Vlade, juče je izjavila da pretpostavlja da nadležni organi treba da se bave i informacijama GFI, a pre svega da provere verodostojnost izvora. U Ministarstvu finansija su za Kurir rekli da će Uprava za sprečavanje pranja novca ispitati sve navode i postupiti u skladu sa ustanovljenim činjenicama. - Radna grupa sastavljena od predstavnika države i organa koji imaju ulogu u sprečavanju pranja novca će u narednom periodu analizirati izveštaj - objašnjavaju u Ministarstvu. U Upravi carina kažu za Kurir da prate promet robe, a ne realizaciju usluga i tokove novca.
