BEOGRAD - Svetski dan štednje, ustanovljen 31. oktobra 1925. na skupu bankara iz 25 zemalja u Milanu, Srbija je obeležila i dalje prisutnim nepoverenjem u nacionalnu valutu.Nivo dinarske štednje iznosi oko 350 miliona evra, odnosno oko 42 milijarde dinara, dok ukupna devizna štednja u bankama iznosi oko 8,6 milijardi evra. Doduše, ona je tokom ove godine povećana za četiri milijarde dinara u odnosu na 2014, ali i dalje nedovoljno da bi se plasirali i jeftiniji krediti u dinarima.Verovatno je i to jedan od razloga zašto je baš dinarska štednja u ovoj godini atraktivnija u odnosu na depozite u evrima jer se na oročene dinare do godinu dana može dobiti kamata do sedam odsto, a na evre najviše 1,5 odsto.Najveće učešće u deviznoj štednji u bankama u Srbiji imaju depoziti u evrima (91,5 odsto), zatim štednja u američkim dolarima (četiri odsto), u švajcarskim francima (3,7 odsto), dok su depoziti u ostalim valutama u zanemarljivom procentu.U NBS kažu da dinarska štednja u proteklih nekoliko godina beleži kontinuiran rast, što ukazuje da su kamatne stope na dinarsku štednju i dalje relativno atraktivne. Nedelja štednje u Srbiji traje od 31. oktobra do 7. novembra i do sada je bila ustaljena praksa da banke nude atraktivne kamata na štednju, ali će to ove godine izostati, svakako u onom obimu na koji smo navikli prethodnih godina. Na početku 2001. bankarski sistem u Srbiji obuhvatao je 86 banaka, a danas u našoj zemlji posluje tačno 30 banaka.U Srbiji je 2001. godine na štednim računima građana bilo oko 348,3 miliona evra, 2002. oko 758,7 miliona evra, 2003. oko milijardu evra, 2004. oko 1,4 milijarde evra, 2005. depoziti su premašili dve milijarde evra, 2006. u bankama je bilo više od 3,3 milijarde evra, 2007. više od 5,1 milijardu evra, a 2008. na štednim računima u Srbiji bilo je oko 5,8 milijardi evra.
