BEOGRAD - Nova šansa.Razvojna banka i subvencije po radnom mestu nisu dobar način da se obnovi industrija. Srbija mora iskoristiti talas deindustrijalizacije Zapada i smanjiti percepciju rizika investitora, ono što odbija ulagače. Rešenje je investicioni fond koji bi država inicirala sa 50-100 miliona evra, čime bi se privukao strani kapital od šest milijardi evra i poznati ulagači - objašnjava za Kurir Milutin Nikolić, suvlasnik konsultantske kuće „Citadel“.
On navodi da slične fondove imaju Italija, Engleska i Francuska.
- Korišćenje novca iz budžeta za industrijski razvoj nije dobro, ne rešava problem, a time tanjimo resurse, zadužujemo se. Subvencije po radniku su klasičan primer, ili razvojna banka. Pomoć iz budžeta je dobra za socijalna davanja, zdravstvo, vojsku, ali ne za industriju - objašnjava Nikolić.
Na državnih 50-100 miliona evra fond bi prikupio milijardu evra zahvaljujući angažovanju profesionalnog menadžmenta.
- Na tu milijardu Evropska investiciona banka dala bi još milijardu, a treća bi došla iz domaćih banaka, kaže Nikolić. Prema njegovim rečima, sa tri milijarde fond bi bio interesantan za strane partnere, koji bi dobili 51 odsto akcija, i time bi se za tri-četiri godine prikupile još tri milijarde, ukupno šest.
Nikolić kaže da je poenta da se iskoristi talas deindustrijalizacije Zapada - „Fijat“, „Jura“ i „Beneton“ su posledica toga.
- Ulagačima je važno da neko preuzme finansijski rizik, a fond će reći - na svaki vaš evro i mi ulažemo evro - navodi Nikolić.
Nedostaci razvojne banke i subvencije po radnom mestu
- redistribucija poreskih prihoda
- glavni finansijer država
- političko odlučivanje
- ne rešava se problem
- država se zadužuje
- ne podržava ih ni teorija ni praksa
