BEOGRAD - Pojeftinjenje hrane, pre svega povrća, donelo je Srbiji u martu ove godine, u odnosu na prethodni mesec, najnižu inflaciju u poslednjih sedam godina.
U martu je zabeležena deflacija, odnosno negativna inflacija od 0,3 odsto, izjavila je saradnica časopisa MAT Gordana Vukotić – Cotič, i dodala da je to najniža inflacija od kada se prate statističke cene, od 2007. godine.Precizirala je da su se, od osnovnih kategorija potrošačke korpe koje utiču na inflaciju, zadržale jedino cene energije, dok su sve ostale kategorije pojeftinile.
“Najviše je pojeftinila hrana i to je dalo najveći doprinos deflaciji", rekla je Vukotić-Cotić na predstavljanju najnovijeg broja Makroekonomskih analiza i trendova.Hrana je, kako kaže, pojeftinila u relativnom smislu više nego alkoholna pića, a neprerađena hrana je pojeftinila više nego prerađena. U okviru neprerađene, dodaje, najviše je pojeftinilo povrće.
“Pojeftinjenje svežeg povrća od 5,1 odsto dalo je 0,26 procentnih poena deflacije, dok je pojeftinjenje prehrambenih proizvoda dalo ukupno 27 procentnih poena. Tako je nadeflaciju najviše uticalo pojeftinjenje povrća”, naglasila je Vukotić-Cotič.Ona je rekla da je međugodišnja inflacija u martu iznosila 2,3 odsto, što je prvi put u ovoj godini ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja.“Da hrana nije pojeftinila za 2,2 odsto, inflacija bi iznosila koliko i u januaru ove godine, odnosno 3,1 odsto”, rekala je Vukotić-Cotič.
Rast cena usluga je, kako kaže, stagnirao, a i neprehrambeni proizvodi bez energije su usporili rast cena.Prema njenim rečima, od oktobra 2013. beleži se znatnije učešće potrošačke korpe, s pojeftinjenjem u ukupnoj potrošačkoj korppi. Ono je, kaže, u martu povećano u odnosu na februar sa 31,6 na 33,5 odsto.Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković, izjavio je da se zbog deflatornih tendencija, ali i usporavanja tražnje, otvara pitanje preispitivanja monetarne politike.
"Niska inflacija daje mogućnost postupne, blage, deprecijacije dinara, bez snažnih efekata prenosa na inflaciju. Tako bi se uklonio potencijal brze i neočekivanje deprecijacije, koja je sama po sebi vrlo rizicna", objasnio je VučkovićOn je na predstavljanju novog broja MAT-a rekao da se postavlja i pitanje da li je sadašnji kurs monetarne politike optimalan.
“Definitivan odgovor nije izvestan, jer je povezan sa fiskalnom konsolidacijom koja tek dolazi", ukazao je on.Vučković je rekao da se u narednom preiodu može očekivati smanjenje referente kamatne stope NBS, što bi u nekoj meri uticalo i na blago pojeftinjenje dinarskih kredita. Ipak, da bi NBS razmotrila smanjenje referentne kamate, kaže, najpre je potrebno da se uveri da investitori imaju poverenje u fiskalnu konsolidaciju.
“Njihova reakcija je veoma bitna i verovatno zbog toga NBS čeka da se vidi da li će fiskalna konsolidacija koja se najavljuje biti dovoljno ubedljiva da se zadrži poverenje u Srbiju", izjavio je Vučković. U ovim uslovima, moguće je i blago slabljenje dinara, ali, kako je podvukao, to ne bi imalo veliki negativni uticaj na inflaciju.
