Južni tok počinje u Rusiji, prelazi preko Crnog Mora koje nije ni pod čijom jurisdikcijom, a zatim kroz niz zemalja od kojih jedna, a to je Srbija, nije članica EU, ukazao je Čizov

BRISEL- Ruski ambasador pri Evropskoj uniji Vladimir Čizov izjavio je da bi Srbija trebalo da se pridržava bilateralnog sporazuma sa Rusijom o Južnom toku bez obzira na primedbe koje stižu iz EU i da će se izgradnja gasovoda nastaviti "bez obzira na sve".

"Srbija treba da se drži međuvladinog sporazuma", rekao je Čizov nakon današnje diskusije o odnosima EU-Rusija u organizaciji Centra za evropsku politiku u Briselu.

Čizov je na panelu pomenuo spor oko Južnog toka kao jednu od tačaka oko kojih su se interesi Moskve i Brisela sukobili nakon što je Evropska komisija zaključila da su sporazumi koje je Rusija zaključila sa šest zemalja clanica EU i Srbijom nisu u skladu sa evropskim propisima.

Ruski ambasador je rekao da je stav Moskve da evropski propisi, formulisani u okviru takozvanog Trećeg energetskog paketa, ne mogu biti jedino merilo za utvrđivanje regularnosti gasovoda.

"Južni tok počinje u Rusiji, prelazi preko Crnog Mora koje nije ni pod čijom jurisdikcijom, a zatim kroz niz zemalja od kojih jedna, a to je Srbija, nije članica EU", ukazao je on.

"Možda bi Treći energetski paket trebalo uskladiti sa bilateralnim sporazumima sa ovim zemljama, a ne obratno" izjavio je Čizov, istakavšsi da obustavljanje izgradnje Južnog toka "ne dolazi u obzir".

Ruski ambasador je rekao da Moskva željno očekuje početak pregovora sa EU na ovu temu, podsetivši da ce evropski komesar za Energetiku Ginter Etinger krajem ove nedelje posetiti Moskvu, a da će se o Južnom toku razgovarati i prilikom susreta predsednika Vladimira Putina sa predsednikom EK Žose Manuel Barozom u Briselu 28. januara.

Šest članica EU uključenih u Južni tok je krajem prošle godine ovlastio Etingera da u njihovo ime pregovara sa Moskvom o usklađivanju bilateralnih sporazuma o Južnom toku sa Trećim Energetskim paketom.

Ovaj paket bi u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju 2015. godine trebalo da stupi na snagu i u Srbiji.

Etinger je u ranijoj izjavi rekao da će Srbija u budućnosti morati da revidira bilateralni sporazum sa Rusijom kako bi ga uskladila sa evropskim propisima.