U srpskoj privredi nema dovoljno kapitala i neće ga ni biti sve dok su propisi ovakvi kakvi jesu. Mora se privući što više kapitala - i stranog i domaćeg

BEOGRAD - Nova pravila za rast investicija.
Novi zakon o ulaganjima uvodi investicioni ugovor između države i investitora, čime Vlada Srbije dobija zakonsko pravo da daje posebne podsticaje za najveća ulaganja koja otvaraju veliki broj radnih mesta, donose visoke tehnologije, značajno povećavaju izvoz... Time se uvodi i javni mehanizam da Vlada privlači najveće investitore, a dosad se to radilo pomoću uredbi, međudržavnih ugovora i drugim dovijanjima, bez jasnih procedura i odgovornosti, kaže advokat Milan Parivodić, bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, u intervjuu za Kurir.

Koje su najveće slabosti sadašnjih propisa o ulaganjima?
- Ne pružaju sigurnost ulagačima, a iskustvo mi govori da se često namerno pišu neprecizni i nedorečeni zakoni, pa se onda menjaju sa svakom novom vladom. Trebalo bi da učimo od najboljih - švajcarski, austrijski, nemački zakoni su rešenje.

Šta bi trebalo da promeni novi zakon o ulaganjima?
- U Srbiji nema dovoljno kapitala u privredi i neće ga ni biti sve dok su propisi onakvi kakvi jesu. Cene nepokretnosti su i dalje u padu, a berza slabo funkcioniše. U šta ulagati? U banke koje daju kamatu od tri odsto? Mora se privući što više kapitala - i stranog i domaćeg. Subvencije za nova radna mesta ima smisla davati tek kad se sve druge besplatne mere sprovedu, a to nije teško ako hoćete. Recimo, naši svojinski zakoni sigurno su najgori u Evropi, a svojinska struktura privrede i dalje je previše državna, dakle gubitaška. Poreske obveznike ne košta ništa da usvojite najbolje zakone u ovom delu Evrope.

Šta su glavne novine zakona o ulaganjima i kad će biti usvojene?
- Milenko Dželetović, predsednik Ekonomskog saveta SNS, s kojim sam i radio ovaj projekat, rekao je da bi trebalo da bude usvojen što pre, najkasnije do polovine 2014. Velika je novost što se odnosi i na domaće i na strane ulagače, što je u skladu s legitimnim zahtevima domaćih privrednika. Zakon uvodi i obećanu kancelariju za brze odgovore - jedinstveni šalter i sporazum o ulaganju, u kojem država i ulagač potpisima preciziraju koja dokumenta će ulagač podneti i kad, i koja rešenja i dozvole će mu država izdati i kad. Dokumenta koja nisu navedena ne smeju se tražiti, a odgovorno lice iz države, ako je izostavilo neki dokument, odgovara krivično i materijalno. Zakon je urađen po najnovijim standardima Svetske banke iz 2010. Garantuju se stečena prava svima kako se ne bi ponovilo da nedužni ulagači ostanu i bez kupljene imovine i bez novca.

Poslovni ambijent
I STRANI I DOMAĆI ULAGAČI

Neki tvrde da strategija zasnovana na stranim ulaganjima nije dala dobre rezultate i da bi trebalo da se okrenemo domaćim firmama i napustimo sistem subvencija.

- Najvažnije je urediti poslovni ambijent - pravno, administrativno, da bude siguran, pravičan, efikasan i privlačan. Kad to imate, dovešćete strane ulagače i pokrenuti domaće. Nezaposlenost mogu da reše i jedni i drugi zajedno, a pre svega privatna privreda sa što manje državne intervencije. Strani kapital ne može pokrenuti privredu bez učešća privatnog domaćeg, ali je neophodan zbog transfera tehnologija, znanja i izvoznih tržišta.