"Nisam za nacionalizaciju NIS-a, lično mislim da pravo preče kupovine ima smisla" Dejan Šoškić: Bitno su se promenile okolnosti poslovanja naftne kompanije

Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić smatra da rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcija zbog većinskog ruskog vlasnštva treba tražiti u pregovorima sa ruskim vlasnicima, a ne u nacionalizaciji.

Ocenio je da promenjene geopolitičke i poslovne okolnosti predstavljaju osnov za otvaranje razgovora o vlasničkoj strukturi NIS-a.

Pitanje nacionalizacije

Na pitanje da li bi nacionalizacija mogla da ugrozi snabdevanje Srbije ruskim gasom, Šoškić je naglasio da se ne zalaže za takav pristup.

„Nacionalizacija je nešto što ja ne zagovaram. Ja sam to javno i rekao, mislim da to nije dobra stvar. To ne samo da je loša poruka prema ruskom partneru, to je generalno loša poruka prema stranim investitorima“, istakao je Šoškić.

Objasnio je da Srbija ne bi trebalo da stvara sliku zemlje koja pribegava drastičnim merama pre nego što iscrpi mogućnosti za dogovor.

„Mi ne treba da kreiramo imidž zemlje koja može tako da donese neke drastične odluke, a da nije prethodno pokušala druge mere koje imaju više smisla i više vode računa o tome da se proces tako odvija da druga strana ne bude nezadovoljna“, rekao je Šoškić.

Srbija nije bila dovoljno aktivna

Kritikovao je i dosadašnji pristup državnih organa rešavanju pitanja NIS-a, ocenjujući da Srbija nije bila dovoljno aktivna u traženju rešenja.

„Mi smo, čini mi se, barem od to malo informacija koje dolaze u javnost od tih državnih zvaničnika, uglavnom mogli da zaključimo da smo tu apsolutno negde sa strane, da čekamo da se nešto desi, da nismo proaktivni, da nismo otvorili to pitanje“, naveo je Šoškić.

Kada je reč o američkim sankcijama NIS-u, Šoškić je ocenio da je neophodno pronaći rešenje u dogovoru sa američkom administracijom, kako se ne bi ugrozilo poslovanje kompanije.

Dogovor sa američkom administracijom

Objasnio je da SAD koriste svoj uticaj na međunarodne platne tokove i finansijske institucije, što utiče i na kompanije koje posluju u Srbiji.

„To zahteva, pored ostalog, da se dogovori s američkom administracijom neki modalitet koji neće ugroziti poslovanje“, rekao je Šoškić.

Prema njegovim rečima, cilj američkih sankcija je da se obezbedi povlačenje ruskog vlasništva iz NIS-a, zbog čega su više puta odobravani privremeni rokovi za pronalaženje rešenja.

Zakasneli pregovori

Šoškić smatra da je Srbija znatno ranije trebalo da započne razgovore sa ruskim partnerima o budućnosti NIS-a.

„Mi smo 2022. godine mogli jasno da vidimo da Zapad uvodi sankcije ruskim preduzećima na celoj teritoriji Evrope i mislim da je bilo osnova da mi takođe sa ruskim partnerima razgovaramo na tu temu, jer je NIS značajan privredni subjekt u Srbiji i ne treba da zbog međunarodne geopolitike ugrožavamo našu privredu“, naglasio je Šoškić.

Govoreći o pregovorima o novom gasnom aranžmanu sa Rusijom i ograničenjima koja predviđaju propisi Evropske unije, Šoškić je ocenio da Srbija treba da traži rešenje koje najviše odgovara njenim ekonomskim interesima.

Naveo je da evropske zemlje i dalje uvoze određene količine ruskih energenata, uključujući tečni prirodni gas, kao i da se trgovina ruskim energentima nastavlja i sa drugim delovima sveta.

Prema njegovim rečima, Srbija mora da razvija alternativne pravce snabdevanja kako ne bi zavisila od jednog dobavljača.

„Srbija prosto mora da vodi računa o svojim interesima pre svega i to nastojanje da dođemo u poziciju da imamo izbora i da nas niko ne može ucenjivati, mislim da je ispravno polazište – da otvorimo alternative i mogućnosti, a da na kraju kupujemo od onoga od koga nam je to najpovoljnije“, rekao je Šoškić.

Biznis Kurir/Beta

Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić smatra da rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcija zbog većinskog ruskog vlasnštva treba tražiti u pregovorima sa ruskim vlasnicima, a ne u nacionalizaciji.

On je za RTS naveo da Srbija ima tri mogućnosti kada je reč o rešavanju pitanja ruskog vlasništva u NIS-u – korišćenje prava preče kupovine, direktne pregovore sa ruskim vlasnikom o delimičnom ili potpunom preuzimanju većinskog paketa akcija i nacionalizaciju.

„Lično mislim da pravo preče kupovine ima puno smisla, kao i direktni pregovori sa ruskom stranom, jer mislim da postoje vrlo jaki argumenti za bitno promenjene okolnosti poslovanja NIS-a u odnosu na one u kojima su se ruski partneri javili kao kupci i kasnije dominantni vlasnici“, rekao je.

Ocenio je da promenjene geopolitičke i poslovne okolnosti predstavljaju osnov za otvaranje razgovora o vlasničkoj strukturi NIS-a.

Na pitanje da li bi nacionalizacija mogla da ugrozi snabdevanje Srbije ruskim gasom, Šoškić je naglasio da se ne zalaže za takav pristup.

„Nacionalizacija je nešto što ja ne zagovaram. Ja sam to javno i rekao, mislim da to nije dobra stvar. To ne samo da je loša poruka prema ruskom partneru, to je generalno loša poruka prema stranim investitorima“, istakao je Šoškić.

Objasnio je da Srbija ne bi trebalo da stvara sliku zemlje koja pribegava drastičnim merama pre nego što iscrpi mogućnosti za dogovor.

„Mi ne treba da kreiramo imidž zemlje koja može tako da donese neke drastične odluke, a da nije prethodno pokušala druge mere koje imaju više smisla i više vode računa o tome da se proces tako odvija da druga strana ne bude nezadovoljna“, rekao je Šoškić.

Kritikovao je i dosadašnji pristup državnih organa rešavanju pitanja NIS-a, ocenjujući da Srbija nije bila dovoljno aktivna u traženju rešenja.

„Mi smo, čini mi se, barem od to malo informacija koje dolaze u javnost od tih državnih zvaničnika, uglavnom mogli da zaključimo da smo tu apsolutno negde sa strane, da čekamo da se nešto desi, da nismo proaktivni, da nismo otvorili to pitanje“, naveo je Šoškić.

Kada je reč o američkim sankcijama NIS-u, Šoškić je ocenio da je neophodno pronaći rešenje u dogovoru sa američkom administracijom, kako se ne bi ugrozilo poslovanje kompanije.

Objasnio je da SAD koriste svoj uticaj na međunarodne platne tokove i finansijske institucije, što utiče i na kompanije koje posluju u Srbiji.

„To zahteva, pored ostalog, da se dogovori s američkom administracijom neki modalitet koji neće ugroziti poslovanje“, rekao je Šoškić.

Prema njegovim rečima, cilj američkih sankcija je da se obezbedi povlačenje ruskog vlasništva iz NIS-a, zbog čega su više puta odobravani privremeni rokovi za pronalaženje rešenja.

;Šoškić smatra da je Srbija znatno ranije trebalo da započne razgovore sa ruskim partnerima o budućnosti NIS-a.

„Mi smo 2022. godine mogli jasno da vidimo da Zapad uvodi sankcije ruskim preduzećima na celoj teritoriji Evrope i mislim da je bilo osnova da mi takođe sa ruskim partnerima razgovaramo na tu temu, jer je NIS značajan privredni subjekt u Srbiji i ne treba da zbog međunarodne geopolitike ugrožavamo našu privredu“, naglasio je Šoškić.

Govoreći o pregovorima o novom gasnom aranžmanu sa Rusijom i ograničenjima koja predviđaju propisi Evropske unije, Šoškić je ocenio da Srbija treba da traži rešenje koje najviše odgovara njenim ekonomskim interesima.

Naveo je da evropske zemlje i dalje uvoze određene količine ruskih energenata, uključujući tečni prirodni gas, kao i da se trgovina ruskim energentima nastavlja i sa drugim delovima sveta.

Prema njegovim rečima, Srbija mora da razvija alternativne pravce snabdevanja kako ne bi zavisila od jednog dobavljača.

„Srbija prosto mora da vodi računa o svojim interesima pre svega i to nastojanje da dođemo u poziciju da imamo izbora i da nas niko ne može ucenjivati, mislim da je ispravno polazište – da otvorimo alternative i mogućnosti, a da na kraju kupujemo od onoga od koga nam je to najpovoljnije“, rekao je Šoškić.