Ovce ošišane, a vunu niko neće ni džabe: Nekad se od nje zarađivalo, a danas leži u gomilama na tavanima

"U našim današnjim uslovima u Srbiji, ovce se uglavnom koriste za proizvodnju mesa i vune. Ali, nekad se i od vune dobro zarađivalo, a danas ona nikom čak ni da je poklonite džabe nije potrebna! Vuna se na ovcama striže jednom godišnje, a nastupom toplijeg vremena obično maja ili juna. Vuna je bila nekad među neprevaziđenim i vodećim sirovinama tekstilne industrije u Jugoslaviji. U agraru Srbije ovčarstvo je danas jedina grana koja nema pad proizvodnje. A, rat je potreban i da se broj ovaca u torovima udvostruči! Sad kada ovo čitate u Srbiji ima oko 1.684.013 grla ovaca. Prema tek usvojenoj Strategiji polјoprivrede i ruralnog razvoja Srbije cilј je da za nekoliko godina u torovima Srbije bude najmanje 3,5 milion grla ovaca", piše Branislav Gulan u autorskom tekstu na portalu "Makroekonomija.org". 

"Iako uzgajivači ovaca u Srbiji imaju dvostruko manja stada nego nekada oni polovinu proizvedene vune ne uspevaju da prodaju. Stručnjaci ovcu gaje zbog mesa, jer je to put brze zarade. Od vune sad nema vajde, tvrde stočari, a to je i ekonomski i ekološki problem! Stočari imaju stada ovaca i kažu da bacaju vunu! Jedan od njih je Svetozar Toza Murgaški sa Čeneja kod Novog Sada, koji ima stado od 400 pa do 700 ovaca. On kaže niko neće da otkupi vunu. Ističe da je skladišti, baca, poklanja ali niko neće da je uzme. Vuna je bila toliko jeftina da se transport do otkupnog mesta nije isplatio. Nekad mi je i žao da je bacim pa je spakujem u džakove i ostavim. Čeka bolјa vremena kao i sva druga proizvodnja kod malih proizvođača u agraru, a ta bolјa vremena, za proizvođače hrane, nikad da stignu. Sad imamo na zalihama vunu od pet godina.

Koliko košta šišanje ovaca?

Bez obzira na to što niko neće da kupi vunu, ovce se moraju šišati, jer bi sa toplim runom teškim dva, tri pa i više kilogama, ovce teško preživele leto. Za ovčijeg frizera mora da se izdvoji oko 450 dinara po jednoj ovci. U najbolјa vemena za kilogram vune dobijalo se po 30 dinara!

Zanatlijskih radnji koje su češlјale i drndale vunu za ručne radove, gotovo da i nema u Srbiji, jer nema tražnje za njihovim uslugama. U selima su tkalјe retkost, a pletilјa je sve manje. Pored toga što je vunu teško prodati nije je lako ni baciti, iz više razloga, Ona jeste laka, ali je otporna i teško gori. Ipak stočari koji nevide drugo rešenje je pale, a oni koji to nečine zakopavaju je ili bacaju na javne i divlјe deponije.

Vuna truli pola veka

A, da bi se nit vune u prirodi razgradila, potrebno je da prođe pola veka! Zbog čega je ovo i ekološki problem!

U Privrednoj komori Srbije ističu da je proizvodnja vune u Srbiji neophodna, ali da je potrebna pomoć države koja bi subvencionisala otkup vune. Potrebno je da se napravi strategija. Podsećaju da je vuna iz Ssrbije u svetu još uvek poznata. Sve do devedesetih godina prošlog veka, do vremena ratova i sankcija, vunarska industrija Srbije izvozila je 95 odsto proizvodnje.

ČINJENICE

• Od više stotina nekada, danas se na prste jedne ruke mogu nabrojati predionice vune u Srbiji! One postoje samo u zlatiborskom kraju, Pirotu i Dimitrovgradu. Najveća "kosteks'' doo, ima posebnu misiju jer proizvodi predivo za pirotske ćilime, domaće proizvođače tepiha, ali i vunicu za pletenje, vunenih jorgana;
• Meštani nepristupačnih sela na Pešteru, pored brige kako da napoje stoku, imaju problem i šta uraditi sa vunom! Zimski kaputi ovcama smetaju leti, a posle šišanja već godinama vuna se u džakovima čuva na tavanima ili završi na smetištu. Bacanje vune nije dobro jer, da bi se ona razgradila u prirodi potrebno je da prođe pola pa i ceo vek!
• Na Pešterskoj visorivani uzgaja se oko 40.000 ovaca. Posle sezone šišanja ostane oko 80 tona vune koja stočarima zadaje glavobolјu. Kupaca skoro da i nema, a vuna se gomila na tavanima;
• Za ručno šišanje jedne ovce, kažu potrebno je oko petnaestak minuta, pa je lako izračunati koliko vremena treba domaćinu za stado od 300 ili 400 ovaca. Vuna je u selima bila 10 dinara po kilogramu. To je tužno. Mi imamo neku vunu od četiri godine. Stoji na tavanu, niko je neće. Ovce moraju da se ošišaju, jer stvarno na ovu vrućinu koja koja je oe godine iza nas, teško je bilo da ovce nose to runo! Isto je to kao da mi nosimo kaput, kaže Edina Baltić, iz sela na Pešterkoj visoravni.
• Pešterski kombinat nekad je zapošljavao 3.000 tkalja. Dragocena tekstilna sirovina nekada se izvozila čak u Englesku, ali tepisi od pešterske vune krasili su i carske odaje u Turskoj;
• "Pre je neko i dolazio ovde. Menjali smo vunu za kocke soli. Sad nema nikog. Ima pet godina niko se nije pojavio. Nekada je vuna bila na ceni u tu su se i pare zarađivale’’, dodaje Želimir Paunović,vlasnik stada na Pešteru!
• Iako je organska vuna u svetu sve skuplјa i traženija kao sirovina u proizvodnji odeće i proizvoda za domaćinstvo, runo sjeničke ovce sad najčešće završava na deponiji.
• Dakle, ovaca za šišanje je uvek bilo, ali je sve manje onih koji to rade iako je tu plata oko 1.000 evra. 
• U okolini Dmitorvrada kađu sad je to samo statistkičlak brojka. Nekad aje bio više od 30.000 grla ovaca, a sad je samo oko 300 grla!

Iako tehnologija nije zaobišla ovaj posao pa su neki majstori ovce počeli da šišaju električnim mašinicama, Milan Marković, iz sela Gornja gorevnica kod Čačka, kaže da je jedan od retkih majstora koji svakog maja oštri svoje makaze i šiša ovce po svim selima okoline Čačka.

"Imam i svoje stalne mušterije. Tokom sezone stignem da ošišam oko 500 ovaca, kaže Milan. Ali sve je manje onih koji se odlučuju za ovaj posao da biste zaradili oko 1.000 evra. Za mesec dana potrebno je da imate volјu za radom, oštre makaze i laku ruku. Milan ima volјe da svoje znanje prenese i na druge, ali nema na koga. Makaze se naoštre jednom godišnje i one mogu da vam posluže tokom čitave sezone. Posao može lako da se savlada, a najteže od svega jeste da uhvatite ovcu i vežete je dok traje friziranje. On ističe da se ovce i plaše električnih mašina, stvaraju im i stres i tako se unervoze. Dešava se da ih često i vrh mašinice ,"ugrize’’, pa ostaju ožilјci. Stoga je ipak najbolјe raditi sa starim proverenim makazama;

Na kraju radnog dana, šišati ovce možda i nije toliko atraktivno. Kao i pojedina druga zanimanja i friziranje rasnih pasa, ali ono što je najvažnije, vezano je upravo za ovaj posao jeste činjenica da ruke često možda jesu prlјave, ali obraz je uvek čist!

Posle dve i po ili tri decenije od kada drži vunavlačarsku radnju u Osečini Mirko Gavrilović nikad nije imao manje posla! I pored toga što je sve više ovaca u torovima i kolubarskim selima, za vunu retko ko mari. Sve je manje prelja pa i vunovlačari teško dolaze do zarade. Mirko za javnost kaže da je došlo vreme da radnja radi samo jedan dan u sedmici!

Prema njegovim rečima od ovog posla nema više ni profita ni zarade! Kilogram uređene vune je 300 dinara, dok za bojenje treba izdvojiti još 200 dinara. Ova vunovlačara je do Ljubovije jedina u regionu! Vuna koja je pored mesa i mleka odgajivačima ovaca nekada bila dobra zarada, sad je postala breme i teret jer vuna nemoe da se proda, a smeta u kući!

Godinama selјaci kada ošišaju ovce ne znaju šta sa vunom! Prelјa je sve manje, skoro da nema otkuplјivača pa se tone ovog proizvoda bacaju ili spalјivaju. Porodice koje imaju ovce još uvek ni ove godine ne znaju šta sa vunom kada ih ošišaju. Dakle nema prerade vune u Srbiji!

Sad se za 10 kilograma prlјave vune daje se jedan kilogram, bele predene. Najtraženija vuna je od ,"vitemberg’’ ovaca i "il de frans’’ rase. Manje tražena vuna je od ovce "pramenke"’. Kilogram vune u otkupu kreće se do 50 centi. Ako se nađe ino kupac", piše Gulan i dodaje:

Može li vuna u Kinu?

"Ali, dok se pokreću priče o korišćenju vune, ističe se samo da je naša vuna tražena za izradu odeće za pokretanje seoskog turizma. Sad se ponovo svi okrećemo i nadamo se da će doći Kinezi i tu da nam pomognu. Pa da im izgradnju auto puteva plaćamo sa junećim mesom i sa vunom.

Poznavaoci prilika kažu da su sredinom prošlog veka u Kinu bila poslata dva probna kontejnera sa po 20 tona vune. Ali, tamo je i velika konkurencija od proizvođača iz Australije, Novog Zelanda drugih zemalјa sa mnogo više ovaca nego što ih ima Srbija", Zaključuje Gulan.

Kurir Biznis/Makroekonomija.org