BEOGRAD - Alenka Bratušek, slovenački premijer ocenila je da memoradum o saradnji Slovenije i Srbije može da bude dobra odskočna daska za srpska preduzeća na tržište EU, kao i da će otvoriti nove mogućnosti za zajednički prodor na strana, treća tržišta.
Slovenački investitori već tradicionalno vide Srbiju kao poslovno zanimljivu državu, u koju usmeravaju brojne investicije, a prema rečima Bratušekove želja njene vlade je da se više srpskih investitora odluči za ulaganje u Sloveniju.
Srpski radnici su na glasu kao dobro osposobljeni i marljivi, i upravo zato ne iznenađuje činjenica - da je u Srbiji registrovano više od 1.300 slovenačkih preduzeća - što je daleko najveći broj među svim stranim investitorima", rekla je Bratušekova.
Slovenačka preduzeća, dodala je ona, zajedno zapošljavaju približno 35.000 ljudi, a investicije su usmerene u sve segmente srpske privrede, dok su Sloveniji dve srpske investicije.
Slovenačka premijerka koja sa celim kabinetom boravi u poseti Beogradu je izrazila nadu da će se više srpskih investitora odlučiti za ulaganje u Sloveniji, kao i da će obe države otvoriti put zajedničkom prodoru na strana - treća tržišta.
Komentarišući nesrazmeru privrednih ulaganja, Bratušek je rekla da su u Sloveniji sada dve srpske investicije - to su "Fruktal", čiji je vlasnik srpski "Nektar" i "Hermes softlab", koji je u vlasništvu "Komtrejda". Oba preduzeća dobro posluju, zato bismo želeli da se za investiranje odluči još više srpskih privrednika. Ona je dodala da je Srbija za slovenačka preduzeća veoma važno tržište.
Kao posebnu važnu činjenicu, Bratušekova je istakla, da je od juče stupila na snagu uzajamnost pri povraćaju PDV-a pravnim subjektima, što je nesumnjivo dodatni podsticaj za preduzeća koja posluju na srpskom i slovenačkom tržištu.
Očekujem da će u memorandum s područja energetike i memorandum o privrednoj saradnji na trećim tržištima podstići dodatno traženje zajedničkih tržišnih niša. "To je u danšnjim kriznim vremenima veoma važno za sve aktere", rekla je Bratušek.
Ona je dodala da je posebno raduje potpisivanje protokola o obrazovanju, koje između ostalog definiše i oslobađanje od plaćanja školarina, omogućava mladima lakše školovanje, uz dodatne mogućnosti međusobnog povezivanja i upoznavanja.
Prema podacima premijerke Bratušek, robna razmena je u prošloj godini iznosila milijardu evra, što je smanjenje za samo 2,5 odsto u poređenju sa 2011, dok se u prvoj polovini ove godine beleži 515 miliona evra robne razmene, što je povećanje za 1,8 procenata u poređenju sa istim periodom prošle godine, uprkos otežanim uslovima poslovanja koji su odraz svetske privredne krize.
"Uverena sam da će i Memorandu o saradnji vlada Slovenije i Srbije, potpisan za vreme posete, otvoriti nove mogućnosti za privrednike obe države pri zajedničkom prodoru na strana - treća tržišta", naglasila je Bratušek.
Ona je objasnila da "Memorandum o saradnji može da bude dobra odskočna daska za srpska preduzeća, koja će preko Slovenije ulaziti na tržište EU, koje je za Sloveniju unutrašnje tržište, a za Srbiju tržište trećih država. Uverena sam i da će se mnoga srpska preduzeća odlučiti za investiranje u Sloveniji, jer će time ujedno otvoriti sebi vrata na tržištu EU".
Prema njenim rečima, postoji puno sektora na kojima može da se udruži znanje, iskustva i sirovine kojima države raspolažu.Pre svega misli se na informacionu tehnologiju i s njom povezanim crpljenjem EU sredstava, neiskorišćene mogućnosti leže i u poljoprivredi i prehrambeno-prerađivačkoj industriji, gde tržišnu nišu predstavlja proizvodnja i prerada ranog povrća, u čemu Slovenija ima potebna znanja i iskustva, a Srbija izuzetno plodna zemljišta.
Veliki potencijal je i u automobilskoj industriji, saradnji slovenačkih i srpskih namenskih kapaciteta za pokrivanja narudžbina proizvoda vojne i odbrambene industrije za treće države, hemijska i farmaceutska industrija...
U Sloveniji, se ove godine se očekuje pad privrednog rasta za oko 2,5 odsto, rekla je Bratušek objašnjavaju krizu koja je ipak pogodila i Sloveniju.
Ona je dodala da je to, inače, u većoj meri posledica problema u njihovom bankarskom sistemu, jer kreditna kriza usporava privrednu aktivnost i da je Vlada pripremila plan sanacije. Ona je rekla i da Slovenija nikada nije zažalila zbog uvođenja evra. Istina je da bi u datom trenutku "stari tolar" imao određene prednosti, ali ih je osetno manje od onih koje ima evro, navela je ona.
