Pčelari otkrili kako da prepoznate lažni med: Ako jednu stvar uradite sigurno nećete pogrešiti
- Pčelari upozoravaju da je lažni med sve teže prepoznati bez laboratorijskih analiza, pa savetuju kupovinu direktno od poznatog proizvođača.
- Predsednik udruženja Bagrem kaže da su vremenski uslovi bili dobri i da su prinosi solidni, ali da plasman otežavaju sumnjivi proizvodi u trgovinama.
Pčelarsko udruženje Bagrem iz Đurđevca organizovalo je manifestaciju Medveni den, posvećenu promociji pčelarstva i pčelinjih proizvoda, koja je okupila 42 izlagača. Posetioci su imali priliku da probaju različite vrste meda i druge pčelinje proizvode, a održan je i prigodan program u kojem su učestvovala deca iz vrtića sa područja Podravine.
U okviru manifestacije organizovano je županijsko ocenjivanje meda, na koje je pristiglo 37 uzoraka. Njih 18 osvojilo je zlatnu diplomu, isto toliko srebrnu, dok je jedan uzorak nagrađen bronzanom diplomom. Šampion izložbe bio je bagremov med Luke Pintara, najbolji lipov med proizveo je Marijan Gašparov, a u kategoriji ostalih vrsta meda nagrađen je medun Tatjane Hapavel.
Ocenjivani su i medenjaci, pri čemu je prvo mesto osvojila Ljubica Krčmar, dok je Ivančica Prilika dobila nagradu za inovativnost. U izboru za najlepšu pčelicu pobedila je Leda Keljar, prenosi Podravski.
Vremenski uslovi pogodovali pčelarima
Predsednik Pčelarskog udruženja Bagrem Mario Rogoz ocenio je da su vremenski uslovi pogodovali pčelarima i da su ovogodišnji prinosi dobri. Ipak, upozorio je na probleme sa plasmanom meda i konkurencijom proizvoda čija je autentičnost upitna.
"Vremenske prilike bile su nam naklonjene, pa su prinosi dobri, a kvalitet podravskih medova oduvek je neupitan. Najveći problem predstavljaju veliki trgovački lanci, jer većina njih prodaje med sumnjivog kvaliteta i falsifikovane proizvode, što obara cene i otežava plasman naših proizvoda na tržištu“, rekao je Rogoz.
Pčelari upozoravaju da je falsifikovani med sve teže prepoznati, čak i bez odgovarajućih laboratorijskih analiza. Zbog toga potrošačima preporučuju da med kupuju direktno od pčelara, što olakšava proveru porekla proizvoda i upoznavanje sa načinom njegove proizvodnje.
Falsifikovani med sve veći problem
Osim pitanja kvaliteta i zdravstvenih svojstava, veliki izazov za pčelare predstavlja razlikovanje autentičnog meda od proizvoda kojima su dodati drugi šećeri ili sirupi. Falsifikovanje može da uključuje dodavanje jeftinijih šećernih sirupa, ali i pogrešno označavanje botaničkog ili geografskog porekla.
Prepoznavanje takvih proizvoda nije uvek jednostavno. Boja, miris, ukus, gustina i kristalizacija mogu da se razlikuju u zavisnosti od vrste meda, pa nijedno od tih svojstava samo po sebi nije pouzdan dokaz autentičnosti. Na primer, kristalizacija je prirodan proces koji se kod različitih vrsta meda odvija različitom brzinom i ne znači da je proizvod pokvaren ili falsifikovan.
Ni jednostavni kućni testovi, poput stavljanja meda u vodu ili provere njegovog ponašanja na papiru, ne mogu pouzdano da potvrde njegovu čistoću. Za otkrivanje određenih oblika falsifikovanja potrebne su odgovarajuće laboratorijske metode, a ni jedna pojedinačna analiza ne mora da otkrije sve načine krivotvorenja.
Kupovina direktno od poznatog pčelara zato može biti koristan način da se proveri poreklo i način proizvodnje meda. Ipak, ni takva kupovina sama po sebi nije apsolutna garancija, pa su za zaštitu potrošača važni i sledljivost proizvoda, odgovarajuće kontrole i efikasno suzbijanje prevara na tržištu.
Manifestacije poput Medvenog dena imaju važnu ulogu u povezivanju proizvođača i kupaca, predstavljanju različitih vrsta meda i promociji lokalne proizvodnje. Za podravske pčelare to je i prilika da istaknu kvalitet svojih proizvoda, ali i da upozore na izazove koji utiču na njihovu konkurentnost i opstanak pčelarstva.
Kurir Biznis/Dnevno.hr
