Jedna rečenica čuvenog investicionog bankara upalila crveni alarm: "Možda upravo gledamo početak nuklearnog finansijskog rata"
Prema njegovim rečima, raspad višedecenijskog japanskog finansijskog modela (tzv. yen carry trade) bio bi „finansijski ekvivalent totalnog nuklearnog rata“. Iako njegova retorika zvuči preoštro, mehanizam koji opisuje predstavlja ozbiljan strukturalni problem, a ne fantaziju.
Decenijama je monetarna politika Japana omogućavala gotovo besplatno zaduživanje u jenima, dok se taj novac potom ulagao u američke obveznice i akcije sa višim prinosima. Međutim, ako jen naglo ojača, a japanske kamate porastu, te pozicije postaju rizične i skupe. Zatvaranje ovakvih pozicija podrazumeva masovnu prodaju imovine i kupovinu jena radi vraćanja dugova, što u stresnim situacijama može stvoriti finansijski vrtlog sa nepredvidivim posledicama. Zbog toga Rikards ovu intervenciju naziva trenutno "najvećom pričom na svetu".
Polovičan uspeh intervencije
Zajednička intervencija Vašingtona i Tokija zaustavila je pad jena prema nivou od 164 za dolar, spustivši ga na oko 155,20. Ipak, jen se brzo vratio na oko 159,20 za dolar, što znači da je gotovo polovina efekta intervencije već "isparila". Analitičari ističu da je ključni razlog to što intervenciju nije pratila promena kamatnih stopa između SAD-a i Japana.
Postavlja se pitanje: da li su se dve prezadužene ekonomije našle u zamci nerealnih očekivanja zbog dugogodišnjeg oslanjanja na niske kamate i nekonvencionalne monetarne politike?
Japanska zamka i američki interes
Japan je decenijama gradio sistem ekstremno niskih kamata, dok mu je javni dug premašio 200% BDP-a. Podizanje kamata bi ojačalo jen, ali bi drastično poskupelo servisiranje ogromnog javnog duga. S druge strane, slabljenje jena poskupljuje uvoz i podstiče inflaciju. Ako Tokio odluči da brani jen rasprodajom svojih deviznih rezervi, to predstavlja direktan problem za SAD.
Japan je najveći strani vlasnik američkih državnih obveznica (oko 1,14 biliona dolara). Ukoliko bi Tokio počeo masovno da ih prodaje kako bi pribavio dolare za odbranu jena, to bi srozalo cene američkih obveznica i podiglo prinose – upravo u trenutku kada su i SAD opterećene ogromnim javnim dugom.
Zbog toga je američki ministar finansija Skot Besent predložio da Japan iskoristi FIMA Repo Facility (program američkih Federalnih rezervi). To bi Japanu omogućilo da založi američke obveznice i zauzvrat dobije privremenu dolarsku likvidnost, umesto da ih prodaje na tržištu.
Ranjivost dolarskog sistema
Iako ovakav potez zvuči kao elegantno rešenje za obe strane, on otkriva ranjivost američkog dolarskog sistema. Američki javni dug je postao toliki da Vašington mora pažljivo da pazi da saveznici, braneći sopstvene valute, ne destabilizuju američko tržište obveznica.
Zajednička intervencija zapravo je spoj dva velika fiskalno-monetarna problema: Japan pokušava da spreči nekontrolisano slabljenje jena bez prebrzog dizanja kamata, dok SAD pokušavaju da spreče da japansko rešavanje tog problema dovede do masovne rasprodaje američkih obveznica i skoka troškova zaduživanja SAD-a.
Biznis Kurir/Jutarnji
