Ekonomisti otkrili koje struke će preživeti eru veštačke inteligencije: "Ko se ne prilagodi, ostaće bez posla"
Dok svet prolazi kroz jednu od najvećih ekonomskih transformacija u poslednjih nekoliko decenija, Beograd je domaćin Svetskog kongresa ekonomista, na kojem su se okupili vodeći svetski stručnjaci, među kojima i dobitnici Nobelove nagrade.
O novim ekonomskim izazovima, uticaju geopolitike, veštačke inteligencije i promenama koje donose nove generacije za emisiju "Redakcija" govorili su profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Veljko Mijušković, predsednik Color Press grupe Robert Čoban i osnivač Udruženja ugostitelja Srbije Mladen Stojanović. Neke od ključnih tema bile su kako ekonomija može da odgovori na nove izazove koje donose geopolitičke krize, veštačka inteligencija i promene u načinu života i rada mladih generacija.
Kriza poverenja i kraj starih ekonomskih pravila
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Veljko Mijušković ocenio je da se svet danas nalazi u periodu ozbiljnog preispitivanja ekonomskih doktrina koje su važile decenijama.
- Možemo postaviti stvari tako da je kriza poverenja jedan od najvećih izazova savremene ekonomije. Ideje sa kojima su se bavila trojica nobelovaca sada treba pretočiti u operativne svakodnevne ekonomske politike. Suština je da ono što vidimo kroz teoriju sada vidimo i kako može da se primeni u praksi - rekao je Mijušković.
On ističe da se svet udaljava od nekada dominantne ideje potpune globalizacije.
- Unazad smo imali konstantnu priču o globalizaciji, liberalizaciji tržišta i slobodnoj ruci tržišta. Sada vidimo nešto potpuno drugačije. Velike ekonomije pokušavaju da budu samoodržive, dok male ekonomije, kakva je Srbija, moraju da budu fleksibilne i da skraćuju lance snabdevanja - objasnio je profesor.
Govoreći o položaju Srbije, Mijušković smatra da upravo fleksibilnost predstavlja najveću prednost naše ekonomije.
- Male ekonomije imaju neophodnost saradnje sa svima. Moraju da budu otvorene. Da smo sedeli samo na jednoj stolici, a da je baš ta stolica bila u problemu, kome bismo se okrenuli? Ovako imamo manevarski prostor i znatno smo fleksibilniji - poručio je on.
Politika danas menja ekonomiju brže nego ikada
Predsednik Color Press grupe Robert Čoban, smatra da političke odluke danas imaju veći uticaj na ekonomiju nego u bilo kom prethodnom periodu.
- Povezanost politike sa ekonomijom danas je do te mere važna da odluke političara imaju možda veći uticaj na ekonomiju nego ikada do sada. Živimo u vremenu nepredvidivih političkih dešavanja i to se posebno vidi poslednjih godina - rekao je Čoban.
Kao primer naveo je dešavanja na Bliskom istoku.
- Ratovi i sukobi proizvode ogroman broj kolateralnih žrtava. Videli smo koliko su važni Hormuški moreuz, cene nafte, avionske linije koje se ukrštaju na Bliskom istoku. Današnji svet je toliko povezan da se posledice osećaju na svim stranama planete - istakao je on.
Posebno upozorava na problem poverenja u eri veštačke inteligencije.
- Danas živimo u svetu brzih komunikacija, deep fake tehnologija i veštačke inteligencije. Ljudi gledaju video snimke i više ne znaju šta je autentično, a šta nije. To dodatno urušava poverenje i stvara nove izazove za društvo i ekonomiju - rekao je Čoban.
Mlade generacije imaju veća oćekivanja, ali manje strpljenja
Govoreći o promenama koje donose nove generacije, profesor Mijušković kaže da ekonomija još pokušava da pronađe odgovor.
- Nisam siguran da kreatori ekonomskih politika u potpunosti razumeju te promene, jer uglavnom ne pripadaju toj generaciji. Današnji mladi ljudi imaju brže postavljene uslove, viši nivo očekivanja i mnogo više informacija nego prethodne generacije - rekao je on.
Prema njegovim rečima, istraživanja pokazuju brojne kontradiktornosti.
- Imaju viši stepen empatije nego ranije generacije, ali su u poslu prilično sebični. Ne vezuju se toliko za kompanije. Mnogi očekuju visoke plate odmah po završetku fakulteta. Sve je to u redu, ali potrebno je vreme da se čovek profesionalno izgradi - smatra Mijušković.
Dodaje da tehnologija dodatno ubrzava promene.
- Ako uzmemo samo razvoj čet botova u poslednje dve godine, vidimo koliko je sve napredovalo. Jako je teško uhvatiti korak sa takvim promenama i zato fleksibilnost postaje ključna - rekao je profesor.
AI menja poslove, ali ne može da zameni čoveka
Robert Čoban smatra da će veštačka inteligencija promeniti mnoga zanimanja, ali da ljudski faktor neće tako lako nestati.
- Ako mislite da ste završili fakultet i da sve znate, za godinu ili dve možete postati potpuno beskorisni za kompaniju. Zato je neophodno stalno usavršavanje i rad na sebi. To nije promenila AI tehnologija, samo je ubrzala procese - rekao je Čoban.
On navodi da su neka zanimanja već pod velikim pritiskom novih tehnologija.
- Mi, recimo, više ne koristimo prevodioce. Veštačka inteligencija je u velikoj meri preuzela taj deo posla - istakao je.
Ipak, smatra da postoje oblasti koje će još dugo ostati rezervisane za ljude.
- Pokušajmo da zamislimo AI voditelja koji vodi razgovor sa živim čovekom i koristi svaki trenutak da postavi pravo potpitanje. Da li će moći toliko brzo i kvalitetno da reaguje kao čovek? To je veliko pitanje - rekao je Čoban.
Ugostiteljstvo bez gosta i čoveka ne postoji
Osnivač Udruženja ugostitelja Srbije Mladen Stojanović smatra da će veštačka inteligencija sve više ulaziti u turizam i ugostiteljstvo, ali da neće moći u potpunosti da zameni ljudski kontakt.
- Čovek može bez turizma i ugostiteljstva, ali mi bez čoveka ne možemo. To je ono što nas usmerava na goste i bez njih naše funkcionisanje ne bi bilo moguće - rekao je Stojanović.
Govoreći o AI tehnologiji, on priznaje da se promene već dešavaju.
- Postoje hoteli gde vas dočeka AI robot, pruži vam informacije, odvede vas do sobe i završi ceo proces prijave. To je realnost - rekao je.
Ipak, veruje da će tradicionalni pristup opstati.
- Nadam se da ćemo ostati posvećeni tradiciji i domaćinskom pristupu po kojem smo prepoznatljivi. To je nešto što nijedna tehnologija ne može u potpunosti da zameni - istakao je.
Budućnost pripada fleksibilnima
Mijušković smatra da će ekonomska sigurnost u budućnosti zavisiti pre svega od sposobnosti prilagođavanja.
- Da biste opstali, morate da budete fleksibilni. To znači da morate stalno da stičete nove veštine i da se prilagođavate promenama. Završena škola ne znači kraj obrazovanja. Naprotiv, to je tek početak - rekao je profesor.
Kako dodaje, budućnost će pripasti onima koji budu spremni da uče i menjaju se.
- Prvi postulat je fleksibilnost. Drugi je diversifikacija. Malo ljudi će moći da računa na potpunu sigurnost oslanjajući se samo na jedan posao. Zato će prilagođavanje postati najvažnija ekonomska veština budućnosti - zaključio je Mijušković.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
