Čim krene leto, ovo svi rade po zgaradama: Može skupo da vas košta, kažnjavaju i za otirač!
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada Republike Srbije, kao i zvanične gradske odluke o kućnom redu, strogo i bez izuzetka brane držanje bilo kakvih privatnih stvari po hodnicima i na stepeništu.
Mnogi građani tokom leta ispred svojih vrata odlažu bicikle, električne trotinete, dečja kolica, ali i masivne saksije sa cvećem i kese sa smećem, nesvesni da time grubo krše zakon i rizikuju paprene novčane kazne.
Profesionalni upravnici zgrada i komunalni milicajci imaju pune ruke posla jer zatrpani hodnici ne samo da narušavaju higijenu, već predstavljaju i ozbiljnu opasnost u slučaju hitnih evakuacija. Prema rečima stručnjaka, zajednički prostori u zgradama moraju biti potpuno prohodni i čisti, bez obzira na to da li se radi o luksuznoj novogradnji ili starim soliterima.
Kurir Biznis detaljno istražuje kakva pravila važe na terenu, ko sprovodi kontrole i koliko će vas koštati ako ignorišete upozorenja komšija i upravnika.
Šta kaže zakon: Stroga pravila kućnog reda ne štede nikoga
Odluke o kućnom redu svih gradova u Srbiji jasno definišu da su hodnici, stepeništa i zajedničke lođe isključivo prolazni prostori namenjeni svim stanarima stambene zajednice. To znači da nijedan pojedinac nema pravo da prisvoji deo hodnika ispred svog stana i pretvori ga u privatnu ostavu ili mini-garderober.
Zakon ne pravi razliku između glomaznog starog ormara koji ste privremeno izbacili i skupocenog bicikla koji svakodnevno vozite, jer je i jedno i drugo tretirano kao bespravno zauzeće zajedničke imovine. Čak i postavljanje otirača ispred vrata na način koji ometa čišćenje ili odlaganje sitnih dekorativnih predmeta može biti predmet prijave nezadovoljnih komšija.
Profesionalni upravnici naglašavaju da estetski razlozi ili nedostatak prostora u stanu nisu opravdanje pred zakonom. Hodnici moraju biti prazni kako bi se omogućilo nesmetano održavanje higijene, ali i slobodan prolaz za sve stanare i posetioce zgrade.
Bicikli i trotineti kao tempirana bomba: Zašto su dvotočkaši najveći problem tokom leta
Sa dolaskom toplih letnjih dana, broj bicikala i električnih trotineta u zgradama raste vrtoglavom brzinom, a njihovo držanje u hodnicima postaje glavni uzrok komšijskih svađa. Stanari ih često vezuju za gelendere na stepeništu ili ih prislanjaju uz zidove, čime drastično sužavaju prostor za prolazak drugih ljudi.
Poseban problem predstavljaju električni trotineti koji u sebi imaju litijumske baterije, koje se u svetu sve češće navode kao uzrok iznenadnih i opasnih požara u zatvorenim prostorima. Pored bezbednosnog rizika, ostavljanje dvotočkaša u hodnicima redovno dovodi do prljanja i oštećenja zidova zgrade. Prljavi točkovi nakon kiše ostavljaju tragove po pločicama, dok pedale grebu sveže okrečene zidove, što direktno stvara finansijsku štetu celoj stambenoj zajednici.
Upravnici zgrada zbog toga apeluju na vlasnike da svoja prevozna sredstva drže unutar stanova, na privatnim terasama ili u namenskim zajedničkim prostorijama poput biciklarnika i podruma.
Zašto i obična saksija sa cvećem ispred vrata krši pravila
Mnogi stanari smatraju da uređenjem hodnika saksijama sa cvećem doprinose lepšem izgledu cele zgrade, ali i ova praksa je zakonski zabranjena. Biljke na stepeništima i u hodnicima mogu ozbiljno da ometaju kretanje teže pokretnih osoba, starijih stanara ili roditelja sa dečjim kolicima. Takođe, saksije često zaklanjaju pristup ventilima za vodu, strujnim ormarima ili hidrantima, što u kriznim situacijama može izazvati katastrofalne posledice.
Dodatni problem nastaje prilikom zalivanja cveća, kada višak vode neretko curi po zajedničkim podovima, stvara vlagu i uništava građevinske elemente. Ako se saksije drže na prozorima hodnika ili na ivicama terasa, rizik je još veći jer usled jakog letnjeg vetra mogu pasti i povrediti prolaznike ispred ulaza. Iz tog razloga, komunalna inspekcija ne prašta čak ni najlepše aranžirane cvetne kutke ukoliko se oni nalaze izvan granica privatnog stana.
Protivpožarni alarm: Blokirani prolazi mogu nekoga koštati života u slučaju požara
Najozbiljniji i najvažniji razlog zašto su hodnici zgrada stavljeni pod strogi režim zabrane odlaganja stvari jeste protivpožarna bezbednost. U slučaju izbijanja požara ili zemljotresa, hodnici i stepeništa postaju jedine evakuacione rute kroz koje stanari moraju brzo i bezbedno da napuste zgradu. Ako su ti prolazi blokirani nanizanim biciklima, sušilicama za veš ili starim nameštajem, stvara se smrtonosna zamka koja može ometati i rad vatrogasnih ekipa.
Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije redovno podseća da se u kriznim trenucima, kada nastane gust dim i nestane struje, ljudi kreću pipajući zidove i podove. Svaka prepreka na tom putu može dovesti do saplitanja, teških povreda ili gušenja onih koji pokušavaju da se spasu. Zbog toga se tolerancija za blokiranje protivpožarnih puteva u modernom srpskom pravosuđu svodi na apsolutnu nulu.
Paprene kazne: Koliko košta komšijski nemari ko ispisuje naloge
Ukoliko se stanari ogluše o pravila i nastave da pune hodnike ličnim stvarima, suočiće se sa ozbiljnim finansijskim sankcijama koje izriče komunalna milicija ili inspekcija. Novčane kazne za fizička lica kreću se u rasponu od 5.000 do 150.000 dinara, u zavisnosti od težine prekršaja i lokalnih gradskih odluka. Ako inspektor utvrdi da stambena zajednica kao pravno lice nije preduzela mere da očisti hodnike, kazna za celu zgradu može iznositi i do dva miliona dinara.
Procedura kažnjavanja započinje prijavom upravniku zgrade, koji je dužan da prvo usmeno ili pismeno opomene nesavesnog stanara i ostavi mu rok da ukloni stvari. Ako vlasnik ignoriše opomenu, upravnik slučaj prosleđuje nadležnoj komunalnoj inspekciji koja izlazi na teren, sačinjava zapisnik i piše prekršajne naloge. Plaćanje kazne u roku od osam dana umanjuje iznos za polovinu, ali vas ne oslobađa obaveze da stvari odmah sklonite sa zajedničkog poseda.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
