Borovnica je poslednjih godina sve popularnija među voćarima u Srbiji. Visoka cena i relativno stabilnu tražnju, uz mogućnost izvoza privukli su mnoge ali sada kada cena pada, pitanje je ko će opstati.
Novi zasadi borovnice niču širom zemlje, a mnogo se ulaže u modernizaciju tehnologije uzgoja, korišćenje sistema za navodnjavanje i kontrolu kvaliteta plodova. Srbija poseduje idealne agroklimatske uslove za uzgoj borovnice, što je u velikoj meri doprinelo njenom širenju. Ipak, borovnica je zahtevna biljka, te je neophodno stalno istraživati i primenjivati inovacije u poljoprivredi kako bi se na najbolji način zadovoljili zahtevi tržišta, piše Poljoprivreda.info.
Jedan od glavnih izazova sa kojima se srpski proizvođači sada suočavaju jeste pad izvoznih cena borovnice. Tržište je zasićeno u sezoni a globalna konkurencija je velika – Poljska, Španija, Holandija a sad sve više i Kina investiraju u proizvodnju borovnice a u 2023. je i jedan Maroko postao peti najveći dobavljač svežih borovnica za zemlje jugoistočne Azije. Oni su samo od 2019. go danas povećali obim izvoza za 3,3 puta.
Situacija na svetskom tržištu borovnice pokazuje rastuću potražnju, posebno u zemljama Evropske unije, SAD-u i Kini. Ali, zahtevi kupaca i trgovačkih lanaca takođe su sve složeniji.
Potrošači očekuju visok kvalitet, svežinu i trajnost plodova. Posebna pažnja se posvećuje načinu uzgoja – sve je veća potražnja za organskom borovnicom, kao i za voće koje je sertifikovano prema različitim međunarodnim standardima. Trgovački lanci imaju stroge kriterijume kada je u pitanju skladištenje i transport borovnice kako bi krajnji proizvod stigao svež na police supermarketa.
Kakva je perspektiva?
Da li je uzgoj borovnice u Srbiji i dalje perspektivan? Iako trenutni pad izvoznih cena može da deluje obeshrabrujuće, perspektiva ove proizvodnje i dalje postoji. Ključ uspeha leži u prilagođavanju novim tržišnim uslovima i zahtevima. Proizvođači treba da se fokusiraju na podizanje kvaliteta, usvajanje održivih tehnologija uzgoja, i unapređenje post-harvest tehnologije kako bi se očuvala svežina plodova tokom transporta.
Dodatno, diverzifikacija tržišta može biti jedan od rešenja – istraživanje novih izvoznih destinacija i direktan plasman potrošačima putem online kanala može da omogući bolje cene i stabilnije tržište. Takođe, udruživanje proizvođača u kooperative može značajno poboljšati pregovaračku moć i olakšati pristup inostranim tržištima.
Izvoz borovnice iz Srbije u 2023. godini iznosio je nešto više od 33 miliona evra. Posle potpisivanja sporazuma sa Kinom domaći proizvođači imaju šanse da na ovom voću ostvare veću zaradu plasmanom na jedno od najvećih tržišta na svetu bez carine.
Osnova svake proizvodnje je sorta. Kako stvari sada stoje djuk (Duke) će i dalje ostati vodeća sorta u našim komercijalnim zasadima. I naši proizvođači je rado sada. Više razloga je za to. Nakon berba dugo ostaje sveža i dobro se tranportuje. U punoj rodnosti prosečan prinos po žbunu može biti i šest kilograma. Međutim, trebalo bi dobro pazite gde se podižu zasadi pod ovom sortom jer je osetljiva ne nedostatak vlage. Kako u zemljištu tako i u vazduhu. Dobro bi bilo da imamo istraživačke centre koji bi dali potpunu informaciju za koje regione i tehnologiju proizvodnje su pogodne sorte Blukrop, Patriot, Aurora i Liberti.
Uz pravilno upravljanje i strateške investicije, uzgoj borovnice može ostati isplativ i perspektivan posao u Srbiji. Kvalitet, inovacija i prilagodljivost tržištu će biti ključni faktori koji će odrediti uspeh voćara u budućnosti.
biznis.kurir.rs/24sedam
