Iako je na tom mestu 40 i više godina rađala višnja, Uroš je rešio da to promeni i da se na dedovini oproba sa borovnicom, i za sada mu se čini da nije pogrešio.
Uroš Veličković iz Prokuplja je pre nekoliko godina na 2 hektara njive odlučio da posadi sadnice borovnice, nakon što se njegov otac širom Srbije raspitivao o tome kako je najbolje uzgajati ovu traženu voćku.
- Za borovnicu je idealna nadmorska visina od 600 do 700 metara, ali iako mi živimo na oko 250 metara nismo želeli da ne pokušamo, tako da se nakon 3 godine od sadnje u ovoj godini nadamo prvom ozbiljnijem rodu – ističe Uroš za Kurir.
- Prošlog leta smo nabrali 8 tona, a ovog leta očekujemo prinos od 15. Tamo narednog ako sve bude u redu oko 27 tona. Svake godine se do svog maksimalnog razvitka prinos borovnica duplira, a inače je trajanje zasada procenjeno na oko davdesetak godina.
Posle istraživanja o tome kako se može na što bolji način uložiti u gajenje borovnice, Uroš je dolazio do rešenja kako svoj rod može obezbediti, te je njegov zasad opremljen protivgradnom mrežom, ali i savremenim sistemom za zalivanje, u čemu mu značajnu ulogu igra bunar koji se nalazi na imanju, jer kako ističe borovnica je vrlo zahtevna po tom pitanju i iziskuje vrlo čistu vodu za vreme zalivanja.
Period tokom kog se bere borovnica je leto, i traje oko mesec dana, a Porodično poljoprivredno gazdinstvo Veličković je tada dom za nekoliko sezonskih berača, pošto prostor od 2 hektara nije suviše mali da bi se sav posao obavio porodično.
Uroš napominje da se pred početak sezone otkrije cena koja očekuje poljoprivrednike, ali da je ona u proseku bila oko 3,5 evra po kilogramu. Kao jedan od problema se javlja “malo tržište“, jer po njegovim rečima lako dođe do dogovora između otkupljivača, ali je prošle godine još jedan problem bio manjak izvoza u Holandiju, kao i mala cena poljske borovnice, koja srpskoj po kvalitetu ne može da parira.
Poslednji statistički podaci govore da je više od 33 miliona evra bila zarada od izvoza borovnice tokom prošle godine. Uprkos teškoj sezoni i reklamacijama kupaca, pa čak i vraćanja kamiona, van Srbije je izašlo oko 6.000 tona ovog bobičastog voća.
NE PROPUSTITE
