Kao posledica globalnih klimatskih promena i izgradnje hidrotehničkih objekata, došlo je do opšteg fiziološkog slabljenja šumskih ekosistema na širem području ravnog Srema. Slabljenje odbrambene moći čitavih ekosistema, a posebno drveća, ogleda se u sve češćoj pojavi gradacija sekundarnih štetočina, kao i u pojavi bolesti šumskog drveća - kaže u intervjuu za Kurir direktor JP „Vojvodinašuma“ Roland Kokai.
- Fiziološka nemoć hrasta lužnjaka se najbolje uočava u izostancima uroda žira (ili odbacivanju žira pre sazrevanja) po dinamici i po kvalitetu uroda. Odbacivanje semena pre sazrevanja je mehanizam odbrane drveća, jer se energija i potencijal koji bi inače bili utrošeni na razvoj i sazrevanje semena troše na borbu protiv bolesti i štetočina.
Na koji način se šumarska nauka i praksa prilagođavaju izmenjenim sastojinskim i stanišnim uslovima, posebno u kontekstu promena uzrokovanih klimatskim faktorima?
- Šumarska nauka i praksa kontinuirano iznalaze nova stručna rešenja, koja se ogledaju u prilagođavanju gazdinskih tretmana različitim i izmenjenim sastojinskim i stanišnim uslovima. Pravilnim gazdovanjem šumama je moguće sanirati posledice negativnih klimatskih uticaja i prirodnih nepogoda, a pravilnim stručnim zahvatima ih je često moguće i izbeći. Sve negativne promene koje su, pre svega, posledica globalne promene klime, zahtevaju intenzivnije i stručnije gazdinske tretmane.
Koje su konkretne posledice izostanka uroda žira na kontinuitet setve i podizanje šuma, i kako se Šumska uprava Morović suočava s tim izazovom?
- Kao posledica sve češćeg izostanka uroda žira nastaje problem održavanja kontinuiteta setve i obnove šume iz godine u godinu. Zbog toga je u Šumskoj upravi Morović osnovan semenski centar za doradu i skladištenje semena hrasta lužnjaka, čija je osnovna funkcija da se obezbedi skladištenje i čuvanje u kontrolisanim uslovima semena u hladnjačama kapaciteta 16 vagona (160.000 kg) i na taj način omogući obnova hrastovih sastojina i naredne godine, nezavisno od uroda žira. Pre skladištenja žira sprovodi se termička i hemijska dorada semena žira prema posebno razvijenoj tehnologiji koja se primenjuje samo u JP „Vojvodinašume“. Termičkom i hemijskom obradom semena - zagrevanjem žira na temperaturi preko 40 C stepeni i i tretiranjem fungicidima, rešen je problem održavanja semena i njegova zaštita od gljivica koje ga napadaju. Sve ovo omogućava da i u godinama kada nema dovoljno uroda može da se sprovodi setva semena.
Kako lokalno stanovništvo doprinosi sakupljanju žira i kako to utiče na održivost lokalnih zajednica?
- U godini uroda žir sakuplja lokalno stanovništvo, koje dobija novčanu naknadu za svoju uslugu. Ovo predstavlja izvor prihoda za lokalno stanovništvo, pogotovo jer se žir sakuplja u periodu godine kada je slabija ponuda privremeno-povremenih poslova u poljoprivrednoj delatnosti.,
OSREDNJI UROD
Ukupno sakupljeno 176.000 kg žira
Kako se planira pošumljavanje površina u sezoni 2023/2024. s obzirom na srednji urod žira ove godine?
- Prethodni obilan urod žira je bio 2019. godine, pa se očekivalo da će hrastove sastojine ove godine obilno plodonositi. Ipak, ovogodišnji urod je bio osrednji, a sakupljeno je ukupno 176.000 kg žira (preko 17 vagona). To zadovoljava u najvećoj meri potrebe za pošumljavanje površina koje su planirane u sezoni 2023/2024, ali nažalost, neće biti viška žira koji bi mogao da bude uskladišten za narednu sezonu pošumljavanja, što se uobičajeno radi kada ima viška žira.
