ZASADI DRVO! ODRŽIVOST: Zeleni gradovi budućnosti

Zeleni gradovi su oni koji teže smanjenju uticaja na životnu sredinu širenjem reciklaže, smanjenjem otpada, emisija, povećanjem gustine stanovanja dok se šire parkovi, ozelenjuju krovovi i dvorišta

U gradovima je sve manje zelenih površina, a na preostalim svake godine niču novi stambeni i poslovni objekti. Logično, što je grad veći, to njegovi stanovnici imaju veću potrebu za energijom. Prema procenama, stanovnici gradova troše oko 2/3 svetske energije i stvaraju više od 70% globalnih emisija gasova staklene bašte.

Prema nekim istraživanjima, oko 70% gradova na svetu već oseća efekte klimatskih promena, a skoro svi su u opasnosti. Najefikasniji i najjeftiniji način da se pozitivno utiče na klimatske promene, kao i da se poboljša dobrobit ljudi koji žive u gradovima jeste sadnja drveća, i samim tim, povećanje zelenih površina.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da je preporučeni minimum zelenila devet kvadratnih metara po stanovniku. To znači da bi svaki od oko 7,5 milijardi stanovnika naše planete trebalo da zasadi bar 160 stabala u svom životu. Tek onda bismo mogli da kažemo da je Zemlja zelena planeta.

Važni su vizija i istrajnost

Nebojša Vraneš, iz Centra za cirkularnu ekonomiju PKS, kaže za Kurir da je „održivi grad, urbana održivost ili zeleni-grad (takođe „eko-grad“) dizajniran s obzirom na socijalni, ekonomski i ekološki uticaj, i obično se naziva trostruka dna linija“.

- Da pojednostavimo, zeleni gradovi su oni koji teže smanjenju uticaja na životnu sredinu smanjenjem otpada, emisija, širenjem reciklaže, povećanjem gustine stanovanja dok se šire parkovi, ozelenjuju krovovi i dvorišta, i podstiču razvoj održivih lokalnih preduzeća. Da bi se sve to postiglo, gradovi moraju imati prečišćavanje otpadnih voda, merenje zagađenja vazduha po međunarodnim standardima i razdvajanje otpada na mestu nastajanja, u samim kućama i stanovima. Izazov stvaranja zelenog grada je ogroman. Ali se često složeni društveni i politički procesi koji su uključeni u stvaranje zelenog grada svode na tehno-menadžerske napore. Zeleni grad ne može da se napravi u društvu gde je sve maksimalno politizovano. Kompletan projekat i vizija moraju da se grade na temeljima dobrog domaćina i još boljeg komšije. Ekonomski i ekološki problemi su uzajamno povezani, ali bez opravdanja. Na primeru grejanja možemo to zaključiti: ukoliko su mala primanja, nije opravdano grejati se na otpadna ulja, gume i plastiku, ali, sa druge strane, te ljude ne možete kažnjavati, jer u većini slučajeva nisu oni krivi za nedostatak sredstava - pojašnjava naš sagovornik.

On ističe da kovid kriza treba svima da otvori oči i da se tranziciji ka zelenom i cirkularnom načinu života moramo prilagoditi.

- Neizbežna su velika ulaganja u rešavanje početnih problema - upravljanje otpadom i kvalitet vazduha. Međutim, što pre krenemo u te investicije, manje će koštati i biće manje problema. Rešenja postoje za sve probleme i tehnologije, bitno je odlučiti se za jednu i krenuti, minimum 10 godina, uporno i istrajno.

Vraneš kaže da je svaki grad prvenstveno politički entitet, a ne samo „fizički kontejner“ kom je potrebno poboljšano upravljanje.

Primer Kuritibe - zlatni standard

- Dodatno, javno-građanska rasprava treba da proceni savremene političke, socijalne, ekonomske, gradske i kulturne prakse, koje mogu ležati iza neodrživih urbanih obrazaca ili pak biti povoljnije za politike koje ne štete životnoj sredini. Možda je najbolje i najjednostavnije objašnjenje na primeru grada Kuritibe u Brazilu. Nakon lošeg uređenja glavnog grada Brazilija od strane gradonačelnika tokom dve decenije, Žaime Lerner će - prvo kao planer, a zatim kao gradonačelnik - razviti radikalno drugačiju viziju Kuritibe. Promenjena je koncepcija grada. Danas, dok se na Braziliju gleda kao na grad „belih slonova“, Kuritiba je postala zlatni standard u održivom urbanističkom planiranju i to je model za mnoge gradove na svetu. Ovaj primer nam pokazuje da je moguće napraviti od svakog grada održivi zeleni grad konkretnom vizijom i uz saglasnost stanovnika tokom dvadesetak godina. Ali to nije 20 godina samo gradnje infrastrukture i zgrada, nego i izgradnja ljudi i stanovnika tog „odabranog“ grada - podvlači Vraneš.

Kurir.rs/ Jelena Vukić Foto: Shutterstock