STABLA BUDUĆNOSTI: Šumu zasadi i neguj je!

Pošumljavanje i sadnja su tek početna pozicija, nakon koje dolaze višedecenijska nega i zaštita šuma, što sa ekonomskog aspekta predstavlja dugoročno investiciono ulaganje

Ješa Erčić, direktor Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine JP „Srbijašume“, ističe da su šume složeni ekosistemi, koji imaju brojne funkcije - od društveno-socijalnih, preko zaštitnih do privredne funkcije.

- U javnosti se uglavnom govori o seči šuma i smatra se da šumarstvo postoji da bi se šuma sekla. Dakle, potencira se privredna funkcija, a oni nedobronamerni koriste čak i izraz - krčenje šuma. To je vređanje velikog broja stručnih ljudi, koji u svim vremenskim prilikama, svakodnevno brinu da naše šume ostanu u dobrom stanju da bi mogle da obavljaju svoje funkcije. Nabrojaćemo one osnovne, kako bismo mogli da sagledaju značaj šuma, ozbiljnost, ali i složenost posla na zaštiti, podizanju i nezi šuma. Od semena ili mlade sadnice do biološki i tehnički zrelog drveta koje treba da ispuni svoju misiju. Samo neke od funkcija šuma su: regulisanje vodnog i vazdušnog režima (pročišćavanje vazduha i vode, zadržavanje vode i lagano oticanje u vodotokove), ublažavanje klimatskih promena, zaštita biljnog i životinjskog sveta, održavanje ekološke ravnoteže, zaštita od vetra, buke, štetnih nanosa, turističko-rekreativna, medicinsko-terapeutska, koristi se kao prostor za lov, ima i svoju vojnu funkciju, i na kraju, ima i privrednu - konstatuje naš sagovornik.

Erčić navodi da treba da sprovesti mere zaštite, uzgoja, nege i obnove da bi šume imale navedene funkcije.

- Kao jedna od mera nege i obnove jeste seča, ali tačno se zna čega i u koje svrhe. Dakle, seča šuma je alat kojim se u što kraćem vremenskom periodu postiže cilj, ubrzavaju se biološki procesi i nešto što će se u budućnosti sigurno desiti. To znači da ako imate stablo koje je počelo fiziološki da slabi (usled suše, konkurencije, zbog patogenih organizama...), ono je podložno napadu sekundarnih štetočina (to su štetočine koje ne napadaju zdrava stabla, već ona koja su „načetog“ zdravlja). U tom slučaju uklanjate takva stabla da biste sprečili dalje propadanje, a ujedno imate i neku korist. Dakle, takvo stablo još uvek ima neku privrednu upotrebljivost kao ogrevno drvo, drvo za pelet, delom i tehničko. U prirodi, proces potpunog sušenja bi trajao decenijama, i to osušeno drvo ne bi imalo nikakvu upotrebnu vrednost. Neko će reći, ostalo bi to drvo kao prirodno đubrivo i poboljšalo bi kvalitet zemljišta, ali ako budemo tako razmišljali, onda ćemo imati prašume i nećemo ništa da radimo. Pustićemo da sve sve odvija prirodno. Kada malo bolje razmislimo, shvatićemo da je to ne vodi ničemu. Da bih vam to slikovito prikazao, to je kao kada idete kod frizera na šišanje i redovno održavanje kose. Neće vaša kosa biti bolja ako je ne šišate i ako je redovno ne održavate. Isto je i sa šumom. I njoj je potrebno održavanje i nega, a zato i postoji šumarstvo kao biotehnička nauka, da zadovolji potrebe svih zainteresovanih u lancu. Potrebu za čistim vazduhom, za čistom vodom, za zdravim životom, ali i da se omogući i obavljanje privredne funkcije, jer pogledajte oko sebe, mi smo stalno okruženi proizvodima od drveta - pojašnjava Erčić.

Ključ je u održavanju

On ističe da radnici u šumarstvu svakodnevno obilaze i pregledaju stanje naših šuma i čuvaju ih od bespravne seče.

- Sakupljaju seme šumskih vrsta drveća, od kojeg se zatim u rasadnicima proizvodi kvalitetan sadni materijal, koji se koristi za veštačko obnavljanje ili podizanje kompletno novih šuma. Uklanjaju korov, okopavaju i praše mlade sadnice da bi se stvorili što bolji uslovi za njihov rast i razvoj. Osvetljavaju podmladak, prilikom čega se uklanjaju ona stabla koja su imala funkciju zaštite od prekomernog sunčevog zračenja u ranoj fazi razvoja sadnice, čime se stvaraju uslovi za intenzivniji priliv svetlosti i brži rast biljaka u visinu. Navedene mere nege sprovode se do određene faze razvoja mlade šume, u zavisnosti od vrste i staništa, nakon čega se preduzimaju mere nege koje se nazivaju prorede. Cilj proreda je da se iz šume uklone stabla lošeg zdravstvenog stanja i kvaliteta da bi u šumi ostala samo ona odabrana, najkvalitetnija stabla budućnosti, prema kojima će biti usmereno buduće gazdovanje. Stabla budućnosti su ona koja imaju najbolji genetski potencijal, koja će obezbediti najkvalitetnije seme ili dostići najveću zapreminu i što bolji kvalitet drvne mase. U zavisnosti od vrste drveća, ove mere nege se sprovode u dugom vremenskom periodu u trajanju od 50 do 80 godina.

Kurir.rs/ Jelena Vukić Foto: Shutterstock