Pet vojvođanskih opština koje će prve biti obuhvaćene akcijom Zasadi drvo i ozelenjene u narednom periodu su Žabalj, Kikinda, Žitište, Subotica, Sečanj i Zrenjanin

Na osnovu podataka poslednje Nacionalne inventure šuma, Vojvodina spada u šumom najsiromašnije regije u Evropi, sa samo 7,1% šumovitosti. Poseban problem predstavlja to što na području Vojvodine nema dovoljno šumskog zemljišta, a razlog je to što je to područje dominantno poljoprivredni region.

Baš zato u okviru projekta Zasadi drvo Sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine i Sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, zajedno sa JP „Vojvodinašume“, povećavaju površine pod šumama u pet vojvođanskih opština - Sečnju, Subotici, Kikindi, Žitištu i Zrenjaninu, i trude se da ih učine zelenijim.

1201-slika-roland-kokai.jpg
Foto: Kurir

Pošumljavanje i ozelenjavanje

Direktor JP „Vojvodinašume“ i master ekonomije Roland Kokai ističe da obe vrste aktivnosti, i pošumljavanje (podizanje kompleksa šuma) i ozelenjavanje urbanih sredina jako su značajne.

- O važnosti i značaju šuma moramo podsećati kontinuirano naše društvo, jer čuvanjem prirode i racionalnim aktivnostima u njoj ostavljamo zdravije nasleđe našoj deci. Svesni smo činjenice da je Vojvodina poljoprivredna regija i da je pošumljenost jako mala, svega sedam odsto, i to je zadatak za sve nas. Preduzeće „Vojvodinašume“ vrlo odgovorno čuva i gazduje šumama u Vojvodini i svim resursima koji su nam povereni. Tražimo nove površine i novi prostor za šume, a to nije lak posao. Najveći problem na području APV jesu slobodne površine - ističe Kokai.

On navodi da ozelenjavanje urbanih sredina nije klasičan šumarski posao, ali da JP „Vojvodinašume“ svojim primerom kroz donacije u sadnom materijalu, stručnom podrškom, ali i volontiranjem na terenu zajedno sa građanima grade jedan vrednosni sistem.

- Za ovaj posao su mediji važan partner i, ako danas pošaljemo poruku koja je doprinela da bar jedan pojedinac bude ekološki svesniji, uradili smo dobru stvar. Jedino tako, istrajno i uporno, možemo da popravimo stanje životne sredine i doprinesemo zdravlju ljudi. Svedoci smo da je priroda neumoljiva i da moramo da menjamo naše navike - ističe direktor Kokai, dodajući da preduzeće na čijem je čelu svake godine pošumi više od milion sadnica i zaseje oko tri stotine tona žira.

On navodi da će „u saradnji sa vladom APV i lokalnim zajednicama donirati sadni materijal i pružiti stručnu podršku na poslovima pošumljavanja ili ozelenjavanja urbanih sredina“.

- Opštine sa kojima već imamo operativne dogovore i koje će prve biti obuhvaćene akcijom „Zasadi drvo“ su Žabalj, Kikinda, Žitište, Subotica, Sečanj i Zrenjanin. Poseban doprinos ćemo dati donacijama dekorativnog i hortikulturnog sadnog materijala koji je proizveden u rasadnicima JP „Vojvodinašume“ i koji je specijalno negovan za urbano ili parkovsko okruženje - ističe naš sagovornik.

Pretvori posed u šumu

Što se tiče predloga za povećavanje pošumljenosti Vojvodine, on rešenje vidi u podizanju vetrozaštitnih pojaseva i animiranju sopstvenika nižih kategorija poljoprivrednog zemljišta koji bi se prepoznali u značaju i interesu sadnje drveća i sebe videli kao buduće šumovlasnike.

- Fizička lica imaju priliku da konkurišu za sredstva u vladi APV, koja su bespovratna, i na taj način započnu svoje aktivnosti podizanja novih šuma. Takođe, napominjem da smo u obavezi da privatnim šumovlasnicima koji imaju manje posede pružamo stručno-tehničku pomoć u gazdovanju njihovim šumama. I da zaključim, kada bi svaki čovek na planeti godišnje posadio samo jednu sadnicu i negovao je dok ne postane samostalna i jaka da preživi, smanjenje površine pod šumom ne bi se postavljalo kao pitanje. Moramo raditi na stvaranju boljih uslova za zdraviji život svih nas - uveren je Kokai.

1203-slika-cedomir-bozic.jpg
Foto: Kurir

Podizanje novih šuma

Čedomir Božić, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, ističe za Kurir da je smanjenje površina pod šumama nastalo krčenjem šuma i pretvaranjem u obradivo zemljište, i to najviše u prvoj polovini 20. veka.

- Projekcija optimalne pošumljenosti Vojvodine utemeljena je u Regionalnom prostornom planu Vojvodine koji podrazumeva povećanje površina pod šumom u Vojvodini za oko 130.000 hektara. Samu akciju „Zasado drvo“ vidim kao doprinos ovom ambicioznom planu, jer promoviše značaj šuma i temu približava širem auditorijumu, čiji potencijal nikako ne treba zanemariti. Povećanje stepena šumovitosti mora biti akcija šireg značaja, sprovedena u saradnji sa drugim subjektima, uz maksimalno korišćenje tehničkih, kadrovskih i ekonomskih potencijala. Ovaj cilj se odnosi prvenstveno na delove koji se nalaze van velikih šumskih kompleksa, a to su: privatne šume i šumska zemljišta, ali se može ostvarivati i unutar državnih šuma. Prostor pored kanala, puteva, oko poljoprivrednih parcela takođe vidim kao resurs za podizanje poljozaštitnih pojaseva, gde se, pored drvenastih, mogu saditi i žbunaste vrste - ističe Božić.

On navodi da je jedan od načina da se u Vojvodini podignu nove šume i putem korišćenja podsticajnih sredstava iz budžetskog fonda za šume Vojvodine, koji je u odnosu na 2020.godinu znatno povećan.

- Za pošumljavanje je rezervisano 50 miliona dinara, što je dovoljno za oko 300 hektara novih šuma. Osim toga, planirano je 25 miliona dinara za unapređenje stanja postojećih, degradiranih šuma.

MENJAMO SVET KROZ AKCIJU ZASADI DRVO

Bakić: Želimo da doprinesemo kvalitetu života stanovništva

foto: Kurir

Posledice odumiranja i nestajanja šuma zbog seča ili zbog šumskih požara vidljive su na svakom koraku. Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić, opštine koja je jedna od pet lokalnih samouprava koje će u prvom krugu biti ozelenjena, ističe za Kurir da je sprečavanje ovih katastrofa praktično nemoguće.

- Ali je zato moguće doprineti saniranju njihovih posledica pošumljavanjem, odnosno sadnjom novih, mladih stabala, uključivanjem što više aktera, što je i cilj akcije „Zasadi drvo“- navodi prvi čovek Subotice.

Poznato je koliko šume i drveće pozitivno utiče na život ljudi na planeti. Šuma, kao glavni stabilizator klime, igra bitnu ulogu u prečišćavanju vazduha, utiče na kvalitet zemljišta, kao i na vodne resurse, a pošumljavanje je jedna od najjednostavnijih i najefikasnijih mera za unapređenje stanja životne sredine i zaštite prirode, ublažavanje posledica klimatskih promena, kao i očuvanja biološke raznovrsnosti.

- Ministarstvo zaštite životne sredine je zajedno sa lokalnim samoupravama u raznim akcijama pošumilo oko 280 hektara na teritoriji Republike Srbije. Naša lokalna samouprava takođe daje svoj doprinos u ovakvim i sličnim akcijama. Samo u 2020. godini, u okviru redovnog programa održavanja/obnavljanja javnih zelenih površina, na teritoriji Grada Subotice, na raznim lokacijama, posađeno je blizu 500 stabala listopadnog drveća i više od 1.500 komada žbunastih sadnica. Verujem da šume više nećemo stavljati u drugi plan, da će akcija „Zasadi drvo“ biti veoma uspešna i da će doprineti napretku i kvalitetu života kako stanovništva na teritoriji lokalnih samouprava, tako i Republike Srbije u celini - uveren je Bakić.

Eko-heroji kompanije dm o projektu Zasadi drvo

Snežana Čokorilo: Izuzetan je osećaj kad vidite kako sadnice rastu

foto: Kurir

Prodavac u jednoj od dm drogerija i dm ambasador projekta Zasadi drvo prenosi svoja iskustva sa sadnje

Kompanija dm drogerie markt, koja je jedan od glavnih partnera na projektu „Zasadi drvo“, stavlja društvenu odgovornost i brigu o životnoj sredini visoko na listu prioriteta u svom poslovanju. Ove vrednosti dele i njeni zaposleni, koji već drugu godinu zaredom pošumljavaju našu zemlju kroz aktivno učešće u projektu „Zasadi drvo“.

- Učešće u ovoj akciji za mene predstavlja divno iskustvo, smeh, radost, boravak u prirodi i ispunjenost jer je svaka posađena sadnica rađanje novog života. Izuzetan je osećaj kada se nakon godinu dana vratite na lokaciju prošlogodišnje sadnje i vidite kako rastu sadnice drveća koje ste zasadili zajedno sa svojim kolegama - ističe Snežana Čokorilo, dm ambasador projekta „Zasadi drvo“ i prodavac u jednoj od dm drogerija.

Snežana i njene kolege nastavljaju sadnju u malim grupama od januara 2021. godine, uz poštovanje svih mera prevencije virusa korona.

- U vreme kada brojni projekti uzimaju nešto od prirode, u vreme kada noseći maske još više razmišljamo o važnosti kvaliteta vazduha koji udišemo, kada je stepen zagađenosti na globalnom nivou dosegao neslućene razmere, „Zasadi drvo“ je zaista inicijativa vredna pažnje - zaključila je Snežana.

Kurir.rs/ Jelena Vukić Foto: Shutterstock