ZASADI DRVO! AEROZAGAĐENJE: Borba za čist vazduh traži velike investicije, ali se višestruko isplati

Pravo pitanje je ko, kako i kada će finansirati unapređenje standarda tako da svaki šporet na drva, svaki automobil i svaka termoelektrana koja preostane nakon uvođenja OIE bude u skladu sa standardima 21. veka

Direktor programa u fondaciji RES Aleksandar Macura kaže za Kurir da je unapređenje kvaliteta vazduha koji dišemo do nivoa koji je predviđen zakonom zadatak koji naše društvo nije rešilo u poslednjim decenijama. - Kapacitete za rešavanje tog problema imamo: potrebno je da svi uređaji u kojima se sagoreva gorivo budu u skladu sa standardima 21. veka, najbolje onim koje propisuje EU, i da gorivo koje se u njima sagoreva bude standardnog kvaliteta. Istovremeno, korišćenje obnovljivih izvora energije nas, osim u slučaju biomase, oslobađa razmišljanja o sagorevanju. Prava pitanja su ko, kako i kada će finansirati unapređenje tih standarda tako da svaki šporet na drva, svaki automobil i svaka termoelektrana koja preostane nakon uvođenja OIE bude u skladu sa standardima 21. veka. Drugog puta nema - navodi Macura.

On ističe da će „korisnici tih uređaja svakako morati da plate za tu promenu, a poreski obveznici za one koji ne mogu sami, bilo da neposredno finansiranje dođe od države ili međunarodnih finansijskih organizacija“. - Potrebne su ogromne investicije. Koristi su nemerljivo puta veće i privatne usled ušteda energije i javne usled unapređenog kvaliteta vazduha i javnog zdravlja i usled smanjenja tehnološkog zaostatka naše energetike i privrede. Takođe, time bismo smanjili rizike od mogućih trgovinskih ili drugih poteškoća kojima možemo biti izloženi usled nepoštovanja normi kada u pitanju lokalne emisije i emisije gasova sa efektom staklene bašte - ističe naš sagovornik.

Ključ za rešavanje ovog decenijama zanemarivanog problema Macura vidi u „pažljivom, ali hitnom uvođenju i poštovanju standarda za uređaje i goriva i prelasku na goriva sa nižim nivoom emisija, pre svega na obnovljiva, jer moramo voditi računa i o borbi protiv klimatskih promena“. - Ključ je i borba protiv energetskog siromaštva i pomoć svima onima koji ne mogu da dosegnu zahtevane standarde da to učine javnim sredstvima, jer nema drugog načina. Milion i četiri stotine hiljada domaćinstava u Republici Srbiji greje se na čvrsta goriva, 1,5 miliona nema radijatore u kućama. Među slojevima stanovništva koji imaju najmanje sredstava 90% se na čvrsta goriva. To su ogromne brojke. Izazov su energetika i grejanje stanovništva, jer dobra volja nije dovoljna. Potrebno je promišljeno odlučivanje i saradnja velikog broja aktera da bi se unapredilo stanje. Takvo odlučivanje i saradnja su mogući i dogodili su se u mnogim zemljama. Dobra vest je da u mnogo slučajeva energetska efikasnost i smanjenje zagađenja idu ruku podruku, pa su mere veoma često i ekonomski isplative. Bolji šporet, toplotna pumpa, inverterska klima, održivo daljinsko grejanje na obnovljive izvore, rešenja postoje u različitim cenovnim razredima. Kod industrijskog zagađenja, koje posebno pogađa neke gradove u Srbiji, potrebno je sprovoditi postojeće zakone. Ne verujem da je opstanak bilo kog postrojenja koje ne posluje u skladu sa zakonom kada su emisije u pitanju u javnom interesu, bez obzira na broj zaposlenih - uveren je Macura.

Brojni zagađivači

Kao najveće zagađivače vazduha kod nas on navodi saobraćaj, industriju, ali i kućna ložišta. - Čestično zagađenje koje udišemo dolazi od čestica koje direktno emitujemo i koje se zadrže u vazduhu i od čestica koje hemijskim reakcijama nastanu u atmosferi od drugih zagađujućih materija, poput sumporovih ili azotnih oksida. Kada su direktne emisije čestica u pitanju, kućna ložišta i druga manja ložišta su zaslužna za preko tri četvrtine direktnih emisija PM 2,5 i najveći deo emisija PM 10. Svetska banka je počela da se bavi tim analizama u našem regionu, a rezultati ukazuju na dominantno učešće grejanja u formiranju čestičnog zagađenja. Izveštaji iz celog sveta ukazuju na znatno smanjenje azotnog zagađenja za vreme karantina u martu i aprilu i izostanak smanjenja čestičnog zagađenja. To jasno ukazuje na ograničenu ulogu koju saobraćaj ima u formiranju najopasnijeg, čestičnog zagađenja. U svakom slučaju, znamo da naš elektroenergetski sektor emituje zastrašujuće količine sumpor-dioksida, koje nisu uporedive sa zemljama van našeg regiona, i znatne količine azotnih oksida, koje se sigurno pretvaraju u čestično zagađenje u atmosferi - ukazuje Macura.

Uloži, pa loži

On navodi da „izgleda kao da se nalazimo između dve vatre“. - Saobraćaj sa oko 20% doprinosi emisiji azotnih oksida i sa oko 5% emisijama čestica, pa mi se čini da podrška električnim vozilima nije ni najbrži, a ni najpošteniji način za smanjenje zagađenja vazduha. Svaka lokacija u Srbiji ima svoj miks zagađenja, ali neke karakteristike su svakako zajedničke. Svako industrijsko postrojenje je priča za sebe. Naš zakonski okvir je, međutim, usklađen sa evropskim kada su u pitanju emisije i potrebno je sprovođenje zakona, kao što smo već rekli.

Problem unapređenja kvaliteta vazduha je složen, ali je poruka koju imamo jednostavna. Za one koji mogu i moraju da snose odgovornost za zagađenje koje proizvode ona glasi: „Uloži, pa loži“. Za one koji ne mogu sami da prevaziđu situaciju u kojoj se nalaze, pre svega za ljude u stanju energetskog siromaštva, poruka je za donosioce odluka i donatore: „Uložimo, pa ložimo“.

Kurir / Jelena Vukić

Foto: Shutterstock