ZASADI DRVO, ZASADI SVOJ KISEONIK: Čuvajmo šume

Zaštita: Seča stabala se može vršiti isključivo u skladu s planskim

Dejan Miletić, rukovodilac odeljenja za zaštitu šuma i zaštićena prirodna dobra u JP „Srbijašume“, kaže da je zakonom zabranjeno pustošenje i krčenje šuma, seča koja nije planirana kao redovan vid obnavljanja i ona koja nije u skladu s planovima gazdovanja šumama, sečenje strogo zaštićenih vrsta, kao ni paljenje vatre u šumi na udaljenosti manjoj od 200 metara.

Obeležavanje stabala

- Seča stabala se može vršiti isključivo u skladu sa planskim dokumentima, nakon obeležavanja stabala za seču. Zabranjeno je da se posečeno drvo stavlja u promet dok se ne označi šumskim žigom i dok se ne izda otpremnica koja prati drvo u prometu. Seča šume se može obavljati u toku cele godine, osim kada su u pitanju seče u svrhu obnavljanja šuma, koje se sprovode u vreme mirovanja vegetacije, odnosno u toku jeseni i zime. Za bespravnu seču, odnosno seču koja nije u skladu sa planskim dokumentima, predviđene su kazne za pravna lica od 300.000 do tri miliona dinara, za preduzetnike od 100.000-500.000 dinara, a za fizička lica od 10.000-100.000 dinara - kaže Miletić i dodaje da JP „Srbijašume“ ima zadatak da štiti šume, sprečava, suzbija i otklanja posledice od biljnih bolesti, insekata, glodara, divljači, stoke, čoveka, požara, elementarnih nepogoda:

- Od svega navedenog, šumski požari izazivaju najveće ekološke i ekonomske katastrofe koje mogu da zadese šumske ekosisteme, a predstavljaju veoma ozbiljan i uvek aktuelan društveni, privredni i ekološki problem.

Šumski požari pretvaraju čitave predele u pustoš, uništavaju biodiverzitet i imaju negativne posledice na životnu sredinu čitavih područja, nanoseći neprocenjivo veliku štetu. Statistika alarmantno upozorava da je čovek u preko 95 odsto slučajeva uzročnik pojave šumskih požara, bilo iz nehata ili nepažnje.
- Sprovodeći preventivne mere zaštite šuma od požara, posebnu pažnju usmeravamo na izgradnju vodozahvata i osmatračnica, kao i na održavanje postojećih i izgradnju novih protivpožarnih proseka koji imaju nezamenljivu ulogu u prevenciji, ali i obezbeđivanju brze reakcije i dostupnosti prilikom akcije gašenja šumskih požara - kaže Miletić i naglašava da je odgovornost za čuvanje privatnih šuma na samim vlasnicima šuma.

Suzbijanje seče

Slađana Dabić iz JP „Vojvodinašume“ kaže da su nemaština i nemogućnost da se na drugi način dođe do sredstava za život, kao i blizina šume, koju počinioci tretiraju kao „svačiju svojinu“, najčešći uzrok bespravne seče na području kojim gazduje ovo preduzeće.
- Mehanizam suzbijanja bespravne seče relativno je jednostavan. Kazne koje bi uključile ne samo vrednost posečenog drveta nego i sve troškove koji su prethodili tokom gazdovanja, kao i troškove koji prate podizanje nove šume na mestu posečene pre kraja proizvodnog ciklusa, najbolja su odbrana od krađe jer deluju destimulativno na počinioce - kaže Dabićeva i dodaje da se opasnost od pojave šumskih prizemnih požara povećava za vreme sušnih perioda:

Elementarne nepogode

- O povećanoj ugroženosti od požara može se govoriti u rano proleće, nakon topljenja snega pa do početka vegetacije, i u jesen, ukoliko je vreme izuzetno suvo. U oba perioda javljaju se velike količine suve trave koja se lako pali i brzo gori. Od požara je naročito ugrožen deo šume u delu iza nasipa, branjenom od poplave, koji se graniči s poljoprivrednim zemljištem ili se nalazi u blizini naselja, gde se često pale korov i strnjika. Ugroženi su i delovi šume u blizini vikend-naselja, kao i delovi šume s aktivnim radilištima i pojačanim prometnim pravcima.

Pored elementarne nepogode, ili „više sile“, kako se to u narodu često kaže, čovek je, nažalost, najčešći uzročnik štete u šumi, zato podizanje nivoa svesti o značaju odgovornosti ljudske populacije treba da bude prioritet svih aktera društvene zajednice.

Kurir.rs/Dijana Gloganjac Foto: Shutterstock