Podmukli simptomi srčane slabosti: Prepoznajte ih na vreme – jer bolest ne bira godine
Srčana slabost je jedno od najopasnijih, a istovremeno i najpotcenjenijih hroničnih oboljenja današnjice.
Iako se o njoj ne govori često kao o raku ili infarktu, statistika je neumoljiva: ova tiha, progresivna bolest godišnje odnosi više života nego mnogi maligniteti.
U Srbiji od kardiovaskularnih bolestisvake godine umre oko 48.000 ljudi, a značajan deo njih čini upravo srčana slabost – stanje u kojem srce više ne može da pumpa krv dovoljno efikasno da bi zadovoljilo potrebe organizma.
Iako hronična, ova bolest ne bira godine – sve češće pogađa i mlade ljude, naročito one koji su preživeli infarkt. Simptomi su često nejasni, podmukli i lako se pripisuju svakodnevnom umoru. Upravo zato, bolest se neretko ne prepozna na vreme.
– Srčana slabost ima ozbiljnu prognozu – svaki drugi pacijent ne preživi duže od pet godina nakon postavljanja dijagnoze - upozorava prof. dr Danijela Trifunović Zamaklar, kardiolog.
Simptomi srčane slabosti su često nespecifični
Prema globalnim podacima, više od 64 miliona ljudi živi sa srčanom slabošću. Iako pouzdane brojke za Srbiju ne postoje, na osnovu evropske prevalence od 1,7 do 2,3% procenjuje se da u našoj zemlji više od 120.000 ljudi trenutno ima ovu dijagnozu.
- Simptomi srčane slabosti su često nespecifični – umor, nedostatak snage i daha, gušenje, “glad za vazduhom”, bol u grudima, vrtoglavica ili nesvestica – pa bolest neretko ostane neprepoznata u ranoj fazi. Srčana slabost ima ozbiljnu prognozu, svaki drugi pacijent ne preživi duže od pet godina nakon postavljanja dijagnoze. Iako se u javnosti češće govori o malignim bolestima kao najopasnijima, statistike pokazuju da je teret srčane slabosti veliki – navodi prof. dr Trifunović Zamaklar.
Osnovna funkcija srca je da pumpa krv i time obezbedi kiseonik i hranljive materije svim ćelijama u organizmu, a ova funkcija može oslabiti na dva osnovna načina.
- Prvi je oštećenje srčanog mišića - usled koronarne bolesti, hipertenzije, dijabetesa, hronične bubrežne bolesti, miokarditisa ili genetskih poremećaja - koje dovodi do smanjene kontraktilnosti i smanjenog izbacivanja krvi iz srca (srčana slabost sa smanjenom ejekcionom frakcijom). Drugi mehanizam podrazumeva da srčani mišić ostaje očuvan, ali postaje krut, manje elastičan i često zadebljan. Tada se srce teže puni krvlju, pumpanje se odvija pod povišenim pritiskom i nastaje srčana slabost sa očuvanom ejekcionom frakcijom- objašnjava prof. dr Trifunović Zamaklar.
Rano prepoznavanje bolesti je ključno
Srčana slabost je najčešće bolest starije životne dobi – oko 10 odsto osoba starijih od 70 godina globalno ima ovu dijagnozu.
- Međutim, zabrinjavajuće je što se starosna granica sve više spušta. Savremeni način života, stres i sve češća pojava koronarne bolesti kod mlađih osoba (npr. infarkt miokarda) dovode do povećanja učestalosti srčane slabosti i u mlađoj populaciji. Iako se danas akutni infarkt uspešnije leči, oštećenje mišića koje može zaostati neretko vodi ka razvoju hronične srčane slabosti.
Rano prepoznavanje bolesti je od ključnog značaja, jer omogućava pravovremeno uvođenje savremene terapije koja može znatno produžiti život i poboljšati njegov kvalitet. Tokom poslednje tri decenije ostvaren je izuzetan napredak u terapiji srčane slabosti. Iako je srčana slabost progresivno stanje, njen tok se može značajno usporiti i kvalitet života poboljšati. Lečenje se zasniva na tri osnovna pristupa: medikamentna terapija, promene načina života i nemedikamentne mere.
- Što se tiče savremene medikamentne terapije, pored diuretika koji ublažavaju simptome, danas postoje četiri osnovna terapijska stuba - ACE inhibitori, blokatori mineralokortikoidnih receptora (MRA), beta-blokatori koji snižavaju pritisak, usporavaju rad srca i štede srčani mišić od daljeg propadanja i SGLT2 inhibitori, najnovija terapijska klasa koja je značajno unapredila lečenje srčane, ali i bubrežne slabosti. Ovi lekovi su prvobitno korišćeni u terapiji dijabetesa, ali su pokazali izrazito povoljne efekte i kod pacijenata sa srčanom i bubrežnom slabošću.
Njihova dokazana efikasnost u svim oblicima srčane slabosti, uključujući i one sa očuvanom ejekcionom frakcijom, bila je razlog da Evropsko udruženje kardiologa 2023. godine objavi vanredne smernice kako bi ovi lekovi što pre ušli u kliničku praksu.
- Srećom, oni su dostupni i kod nas, ali se trenutno ne propisuju o trošku zdravstvenog osiguranja. Naš zadatak, kao lekara, jeste da u skladu sa važećim stručnim smernicama, propisujemo preporučenu terapiju, prilagodimo je svakom pacijentu individualno, edukujemo pacijente i objasnimo im značaj svakog leka koji uzimaju - zaključuje prof. dr Trifunović Zamaklar.
