Prof. dr Petar Otašević o faktorima rizika za najčešća srčana oboljenja: Evo šta je ključno u prevenciji
Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u svetu i odnose više života nego sve druge bolesti zajedno. Situacija se ne razlikuje ni u Srbiji. Podaci pokazuju da zbog kardiovaskularnih bolesti u našoj zemlji svakoga dana život izgubi 132 ljudi.
Takođe, prema podacima iz 2021. godine 56 hiljada ljudi umrlo od posledica kardiovaskularnih bolesti.
Razgovarali smo sa prof. dr Petrom Otaševićem, kardiologom i upravnikom Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje o najčeščim kardiovaskularnim bolestima u Srbiji, faktorima rizika i načinima na koje se mogu prevenirati ozbiljni kardiovaskularni događaji.
- Najčešće kardiovackularne bolesti na našim prostorima su infark miokarda i šlog. Smatra se da 25 odsto pacijenata premine od infarkta i pre nego što dođe u bolnicu, a 5 do 6 odsto kada već dođe u bolnicu. Ono što viđamo je da ljudi koji prežive infarkt imaju srčanu slabost. Suština infarkta je da se jedan krvni sud zapuši i ukoliko se jako brzo ne otvori, taj deo srčanog mišića će izumreti i srce više neće moći da pumpa krv odgovarajućom snagom. Tako dolazimo do srčane slabossti koju ima negde oko 3 odsto ljudi.
Jedan od glavnih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti jeste povišen nivo LDL holesterola, poznatijeg kao “loš” holesterol.
Nakon infarkta verovatnoća da se on ponovo desi je 5-6%
Međutim, infarkt ne dovodi samo do srčane slabosti. Kada se jednom javi, može se desiti smrtni ishod ili pacijent može imati problem sa srčanim zaliscima i ima nekoliko puta veću verovatnoću da će ponovo imati infarkt, objašnjava prof. dr Otašević.
- Zato je važno da vodimo računa o faktorima rizika i da održavamo vrednosti holesterola. Ranije možda mismo imali tako moćna oružja za snižavanje holesterola, ali sada to zaista više nije slučaj. Zato je važno da pacijentima objasnimo da što su niže njegove vrednosti, manja je šansa od infarkta i manja mogućnost od ponovnog javljanja infarkta. Jer kada osoba jednom dobije infakrt, veća je šansa za njenovo ponovno javljanje za 5 do 6 odsto - kaže prof. dr Otašević.
Ne tumačite sami rezultate holesterola
Pored holesterola genetika, ali i neke životne navike, takođe imaju značajnu ulogu.
- Sa pacijentima razgovaramo o kontroli faktora rizika, a to su pored holesterola i povšeni krvni pritisak i nasledni faktori, način ishrane, pušenje, prekomerna telesna težina, dijabetes. Kada se problem sa srcem dogodi, za pacijenta više ne važe referentne vrednosti holesterola. Zato je bitno da pacijenti ne tumače sami svoje rezultate, jer jedna vrednost kod više osoba može imati sasvim drugačiji značaj, u zavisnosti od toga da li je pacijent pušač, da li reguliše krvni pritisak.
Preporuke stručnjaka su da bi trebalo da svi zdravi ljudi kontrološu svoj svoj holesterol jednom ili dvaput do svoje 40 godine. Od 40 godine bilo bi dobro da se to radi svake godine.
U riziku su i mlađe osobe
Kardiovaskularne bolesti na žalost često pogađaju i mlađe osobe.
- Činjenica da ste mladi nažalost ne znači da ne možete oboleti od srčanih problema i akutnog infarkta miokarda, jer ljudi ne vode računa o faktorima rizika. Mi gotovo svake nedelje imamo pacijente između 30-te i 40-te godine koji su doživeli infakrt miokarda. Ukoliko postoje faktori rizika, lekar će vam preporučiti terapiju, a da biste saznali da li imate faktore rizika neophodno je uraditi sistematski pregled koji ne traje dugo, a na taj način mogu se sprečiti neki fatalni događaji.
Pacijenti bol u grudima najčešće doživljavaju kao znak infarkta, međutim, ovaj bol ne ukazuje uvek na probleme sa srcem.
- Svega oko 20-ak odsto prijavljenih slučajeva bolova u grudima je srčanog porekla. Međutim, ukoliko bol ima određene karakteristike, kao što je stezanje, osećaj pečenja, težine na grudnom košu, ukoliko traje duže od nekoliko minuta, provocira se tokom napora, i smiruje se kada sednete, kada se umirite i uzmete nitroglicerin, taj bol je najverovatnije srčanog porekla - objašnjava prof. dr Otašević.
Prevencija je važna pre kardiovaskularnih događaja
Zato je važno obratiti pažnju na prevenciju i prihvatiti savete lekara i lečenje kada je to potrebno, čak i pre nego što se desi neki od kardiovaskularnih događaja.
- Uvek mislimo da se loše stvari dešavaju drugima. Trudite se da otvorenog uma prihvatite upozoravajuće znakove i ne odlažite za sutra ono što danas možete učiniti za svoje zdravlje, jer sutra može biti kasno. Moramo znati da 25 do 30 odsto ljudi koji dobiju infarkt ne prežive, i tu na žalost nemamo priliku za tu drugu šansu. Kod mene dolaze ljudi u primarnoj prevenciji, pre infakrta, ali i nakon infartka. Jako je teško objasniti ljudima koji su naizgled zdravi, ne osećaju nikakve tegobe, ali imaju određene faktore rizika, da bi trebalo da počnu da se leče od nečega. Dosta je teško preneti pacijentu o kakvoj se zapravo opasnosti radi, jer mi kao narod čini mi se nemamo razuman odnos prema primanoj prevenciji, odnosno lečenju pre nego što se neki od ovih velikih kardiovaskularnih događaja desi - ističe naš sagovornik.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Srce uništavaju kilogrami i nekretanje: Kardilog otkriva zašto ljudi bez kondicije sutra mogu da nastradaju
"MISLILA SAM DA JE PARODIJA, DA LI ŽIVIMO U 1953. GODINI!?" Poznata drogerija na meti kritika zbog poklona za Dan majki: "Ovo je nečuveno!" (FOTO)