Hrana koja prija štitnjači: Endokrinolog savetuje šta da jedete ako imate usporen ili ubrzan rad ove važne žlezde

- Preporučuju se žitarice, integralni pirinač, orašasti plodovi i suncokretove semenke. Od voća je važno jesti argume (limun, po­morandže), banane, jagode i šljive, a od povrća se posebno ističe zna­čaj šargarepe i paprike. Savetuje se korišćenje maslinovog i ribljeg ulja, mlečnih proizvoda s dodatkom probiotskih kultura, a od čajeva se preporučuje zeleni čaj. Kokosovo ulje stimuliše produkciju tiroidnih hormona, pomaže u smanjenju ho­lesterola i telesne težine kod osoba s hipotireozom - navodi doktorka Srećković Dimitrijević. 

Hipotireozu karakterišu:

* uspo­ren metabolizam

* zatvor

* povišene masnoće u krvi

* dobijanje na težini ( Zato je važno povećati dnevni unos dijetnih vlakana do 30 grama jer imaju povoljan efekat na osećaj sitosti, dobro utiču na crevnu pe­ristaltiku, smanjenje apsorpcije su­višnih masnoća i šećera, postizanje željene težine i na prevenciju raka debelog creva.)

Mnogo vode

Oslabljen rad štitne žlezde di­rektno utiče na metabolizam, pa je neophodno piti dovoljno vode: potrebno je najmanje osam do 12 čaša vode dnevno za povećanje metaboličkih procesa. Kako je stres glavni faktor koji utiče na razvoj hipotireoze, najbolji način za sma­njenje stresa jeste redovna fizička aktivnost. Fizička aktivnost ubrzava metabolizam i povećava aktivnosti žlezde, a preporučuje se od 30 do 45 minuta fizičke aktivnosti dnevno.

Hrana koja smeta jodu

Hrana koju treba izbegavati jer može smanjiti apsorpciju joda i nepovoljno uticati na hipotireozu je: kupus, kelj, brokoli, rotkvice, spanać, senf, soja i proizvodi od soje, te breskve, sladak krompir, lanene semenke i kikiriki. Ove na­mirnice ne treba potpuno isključiti iz ishrane, već ih treba konzumirati umereno u toku nedelje. Izbegavajte pušenje, alkohol i napitke bogate kofeinom.

Ishrana kod  hipertireo­ze

Kod pacijenata sa hipertireo­zom u stanju ubrzanog metaboliz­ma javljaju se promene na mišićnoj i koštanoj masi pa se preporučuje povećan unos aminokiselina, pro­teina i kalcijuma (1.200 mg dnev­no).

Hrana koja povoljno deluje kod obolelih od hipertireoze jesu integralne žitarice, kupus, prokelj, karfiol, rotkvice, spanać, pasulj, kurkuma, ali dobri su i vitamin C i omega-3 masne kiseline.

- Zeleno lisnato povrće (kupus, kelj, pro­kelj, repa, keleraba) sadrži stru­mogene supstance koje ometaju preuzimanje joda i na taj način smanjuju proizvodnju hormona štitne žlezde. Proso deluje na isti način u smanjenju funkcije štitne žlezde. Kuvanjem prosa i zelenog lisnatog povrća deluje se na sma­njenje proizvodnje hormona štitne žlezde, ali u nešto blažem stepenu nego kada se konzumiraju sirovi.
Soja je jak supresor tiroidnih hormona i može biti korisna kod hiperfunkcije štitne žlezde, ali je treba koristiti u fermetisanom obliku (soja-sos, tofu, miso i sl.).

U poslednje vreme se sve više koristi biljka aronija, koja pored mnogih svojstava, reguliše i rad štitne žlezde.

- Plodovi aronije sadrže veliku koncentraciju antioksidana­ta – tanine, biofenole, flavonoide, antocijanine, katehine) i moćni su antioksidanti. Kod hipertireoze se ne prepo­ručuje boravak na moru, izlaganje visokim temperaturama, sunčanje ni aktivno bavljenje sportom, a savetuju se boravak na planini i svežem vazduhu, umerena fizička aktivnost, šetnja i izbegavanje stre­snih situacija.

Violeta Nedeljković

Pročitajte: Kako ubrzan ili usporen rad štitne žlezde utiče na srce? Kardiolog otkriva prirodu ove veze