Akademija zdravlja Srbije i Švedske za dobrobit naših žena: Stručnjaci dve zemlje razmenili iskustva u borbi protiv raka dojke

Otvarajući akademiju, ministar zdravlja doc. dr Zlatibor Lončar istakao je da se nada dugotrajnoj i uspešnoj saradnji dve zemlje.

- Međutim, procenat žena koje učestvuju u skriningu nije zadovoljavajući, i to nam je prioritetni zadatak. Imamo stručnjake, veliki broj mamografa, Nacionalni program skrininga, samo je potrebno da unapređenjem javne svesti što širi obuhvat žena uključimo u to. Švedska je primer zemlje koja je organizovanim populacijskim skriningom postigla izuzetne rezultate u kontroli raka dojke. U ovoj zemlji se svake godine milion žena odazove na skrining! To je podatak za poštovanje i to je model koji želimo da primenimo i u Srbiji - rekao je Lončar.

Da je rak dojke značajan zdravstveni izazov širom Evrope, navela je i ambasadorka Švedske u Srbiji Šarlot Samelin.

- Za svaku državu je izazov da se pozabavi time jer je to veliki pritisak na zdravstveni sistem. Veliko i dugogodišnje iskustvo Švedske u otkrivanju i lečenju može poslužiti kao koristan model i Srbiji, budući da smo pioniri, još osamdesetih godina počeo je Nacionalni program skrininga. Doveo je do jedne od najvećih stopa učešća u skriningu u svetu od 95% i stope preživljavanja od 87% - istakla je ambasadorka i dodala da kombinuju obimne podatke iz stvarnog sveta s veštačkom inteligencijom.

Svi znamo bar jednu ženu, naglasio je dr Fabio Skano, šef Kancelarije SZO u Srbiji, koja je bolovala od raka dojke, a ona je ponekad u porodičnom krugu, te karcinom dojke nije samo profesionalna već i veoma lična stvar.
- Dokazi pokazuju da je u zemljama bogatim resursima, jer novac takođe čini razliku, u poslednjih 40 godina smrtnost od raka dojke opala je za 40%. A prva stvar je podizanje svesti medu stanovništvom. Švedski BDP nije srpski, i kultura je drugačija, ali principi su uvek isti. Morate da nađete način, bilo da lekar opšte prakse kaže pacijentu ili je to nacionalna zdravstvena kampanja, krajnji cilj je da svaka žena starija od 45 godina zna da svake druge godine ima mamografiju. A sistem to omogućava - rekao je Skano.

 Prof. dr Lazar Popović, načelnik Odeljenja onkohematologije u Institutu za onkologiju Vojvodine, izneo je i dobre i loše strane borbe s rakom dojke u Srbiji.

- Srbija je u sredini evropske incidence (učestalosti) po obolevanju, ali imamo najveću stopu mortaliteta u Evropi. Za poboljšanje je veoma, veoma važan skrining. Samo 40 gradova u Srbiji, po podacima sa sajta "Batuta", ima organizovani skrining, odnosno većina Srbije ga nema. Imamo dovoljno radiologa, ali nisu svi stručnjaci za rak dojke ili mamografiju. U tom slučaju možemo koristiti veštačku inteligenciju (AI). Imamo dovoljno mamografa, a neki su već uključili čitanje AI. Dakle, potrebna su nam dva čitanja - jedno AI i drugo radiologa - istakao je prof. Popović, navodeći da imamo pet tercijarnih centara i 30 sekundarnih, i dodao:

- Imamo i veoma dobre lekare, više od 90% pacijenata podvrgnuto je multidisciplinarnom timu pre bilo kakve odluke o lečenju, dok je u susednoj Bugarskoj njih 50%. Podaci u stadijumu 2 i 3 HER2 pozitivnog karcinoma dojke pokazuju da je 85% pacijentkinja podvrgnuto neoadjuvantnom lečenju (pre operacije) i tu smo u rangu najboljih evropskih zemalja. Ali nam nedostaje kadrova. Svaki srpski onkolog treba da pregleda godišnje 778 novoobolelih od raka, a u Švedskoj njih 120.

Za rešenje problema, kako je naveo, potrebno je i više podataka "Batuta" - stadijum bolesti, podtipovi raka dojke, stope preživljavanja prema različitim terapijama, a posebno rezultati za nove terapije.

- Većina napretka u onkologiji je zahvaljujući novim terapijama. Godine 2016. imamo najoštriji jednogodišnji pad mortaliteta od raka zbog uvođenja imunoterapije kod melanoma i raka pluća. U Srbiji imamo rečenicu: "Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari." Uradili smo analizu iz devet zemalja centralnoistočne Evrope, u kojima oko 20.000 smrtnih slučajeva od raka dojke. Tu je 267.000 godina izgubljenih zbog prerane smrti i još mnogo, mnogo novca. Moramo da uložimo nešto novca za nove lekove da bismo uštedeli novac. I radimo dobar posao. Ministarstvo zdravlja i naš nacionalni fond su nas čuli i sad imamo sve što nam je potrebno za rak dojke u ranoj fazi. Slična je i Švedska, što je veoma važno. Ali moramo redovno da ažuriramo našu listu lekova - naveo je prof. Popović.

Švedska ima 10,5 miliona stanovnika, a u 2022. imala je oko 11.000 novih dijagnoza raka dojke kod nešto više od 9.000 osoba, izneo je prof. dr Niklas Loman, predsedavajući Švedske grupe za rak dojke (Swedish Breast Cancer Group - SweBCG). Imaju šest tercijarnih univerzitetskih bolnica, kao i 21 regionalni centar za rak, koliko je i regiona u državi.
- Mamografija je besplatna, poziva žene između 40. i 74. godine s malo drugačijim intervalima u različitim regionima. Uvodi se veštačka inteligencija kao dodatak ljudskom čitanju. Imamo problema s nižom posećenošću u nešvedskoj populaciji i grupama s nižim socioekonomskim statusom. Od onih koje se ne odazivaju 16% su Šveđanke, 24% žene iz nordijskih zemalja koje nisu Švedanke, Srpkinje su u 32% Evropljanki izvan nordijskih zemalja i 31% su žene koje nisu rođene u Evropi - kazao je prof. Loman.

Prof. dr Irma Fredrikson, predsedavajuća Upravne grupe za Nacionalni registar kvaliteta za rak dojke (NKBC), istakla je da Švedska ima visoku incidencu raka dojke - jedna od osam žena će dobiti tu dijagnozu tokom života.

- Prošle godine dijagnostikovano je 9.500 obolelih. Incidenca se skoro udvostručila od šezdesetih godina, ali i smanjila tokom poslednjih deset, što se pripisuje manjem korišćenju hormonskog lečenja u menopauzi. U isto vreme jasan je i stabilan pad mortaliteta, zbog rane dijagnoze i boljeg lečenja. Poboljšano je preživljavanje u svim starosnim grupama, ne samo uključenima u programe skrininga, kao i u svim stadijumima bolesti, ne samo ranom. U ovom trenutku devet od 10 žena kojima je dijagnostikovan invazivni rak dojke preživi 10 godina nakon dijagnoze - istakla je dr Fredrikson.

Šta stoji iza poboljšanog preživljavanja raka dojke u Švedskoj?

- Imamo dugu istoriju nacionalnih smernica za lečenje, koje ažuriramo svake godine, ranu primenu novih nalaza istraživanja u kliničkoj praksi, ali i dugu istoriju nacionalnog programa mamografskog skrininga, koji je počeo još 1976. Takođe, imamo visok nivo svesti o raku dojke, Šveđanke znaju na koje simptome treba obratiti pažnju i znaju vrednost mamografskog skrininga. Većina karcinoma se rano otkrije i samo mali deo stadijuma 3 i 4 bolesti se dijagnostikuje - kazala je prof. dr Fredrikson.

Prof. Fredrikson je iznela koje podatke imaju u nacionalnom registru kvaliteta:

- Imamo podatke o skoro 147.000 pacijenata i to su podaci o njihovim karakteristikama, vremenima vođenja, dijagnostici, karakteristikama tumora, lečenju... Naši ključni indikatori su javno dostupni na LKBC platformi i ažuriraju se dva puta godišnje, dok zdravstveno osoblje ima podatke u realnom vremenu. Podatke možemo filtrirati po godinama, bolnici, regionu, podtipu i fazi...

Nije sve savršeno

Ipak, ni u Švedskoj nije sve savršeno, još se bore.

- Niko ne treba dugo da čeka da dobije rezultat biopsije ili na prvi tretman. S tim se borimo i to je definisano u strategiji. Postoji nacionalni koordinacioni sistem za uvođenje novih tehnologija i lekova, što je veoma važno. Kada stigne novi lek, idealno bi bilo da se prihvati istovremeno u celoj zemlji i da se može dati svim pacijentima u isto vreme. Nažalost, to nije slučaj i i s tim se borimo. Strategija, koja će biti uskoro ažurirana, još više će naglasiti važnost prevencije i skrininga - kazao je prof. dr Niklas Loman.