KO ODE U PENZIJU PET GODINA RANIJE, DOBIĆE NA KRAJU 22.000€ VIŠE! Ekonomski stručnjak protiv ukidanja penala
Danijel Nestić, stručnjak za penzioni sistem iz Ekonomskog instituta u Zagrebu smatra da je ukidanje penala na penziju sa navršenih 70 godina pogrešno
Ukidanje umanjenja penzije sa navršenih 70 godina za penzionere koji su se odlučili za odlazak u prevremenu penziju korak je u pogrešnom smeru jer izaziva dodatne fiskalne troškove i ohrabruje raniji izlazak sa tržišta rada, tvrdi Danijel Nestić, stručnjak za penzioni sistem iz Ekonomskog instituta Zagreb.
U zavisnosti od perioda penzionisanja, penalizacija za pet godina ranijeg odlaska u penziju kreće se od 9 pa čak do 20 procenata. Trenutno je u prevremenoj penziji 120.000 penzionera starijih od 70 godina i njihova penzija bi, kada najavljena promena zakona stupi na snagu, trebalo da poraste za 55 evra.
Nestić kaže da ukidanje penalizacije nije dobro rešenje te predlaže da se umanjenje dodatno poveća na 0,3 odsto za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju, umesto postojećih 0,2 odsto. Tek bi sa tim umanjenjem od 18 procenata u pet godina prevremena penzija prestala da bude finansijski atraktivnija od odlaska u redovnu starosnu penziju sa 65 godina.
Demografske projekcije pokazuju da će od svih osoba u dobi od 60 godina, njih 86,7 odsto doživeti 70 godina. Nestić navodi kako je za 70-godišnju osobu očekivani životni vek u Hrvatskoj 14,3 godine.
"Sredstva za finansiranje ove promene mogla bi se iskoristiti za druge mere koje bi imale povoljnije efekte na motivaciju za rad i bile bi, recimo to tako, poštenije. Na primer, moguće je povećati stopu dodatka na penziju. To bi uticalo na povećanje svih penzija ostvarenih nakon penzione reforme 1998. godine, a koje su ionako niže nego penzije ostvarene pre toga“, navodi Nestić i dodaje kako predloženo rešenje pogoduje prvom stubu jer će penalizacija penzije iz prvog stuba biti manja nego penzije iz drugog stuba te će razlika u korist prevremenog penzionisanja kod dvostubnih penzija biti još veća.
Proračun je jasan
"Naš rezultat pokazuje da će za isti iznos ušteđevine u drugom stubu osoba koja odlazi u penziju sa 60 godina dobiti 84,6 odsto penzije osobe koja se penzioniše sa 65 godina. To je 15,4 odsto manje, odnosno to je ekvivalent umanjenju od 0,257 odsto po mesecu prevremenog penzionisanja.
Takvo je umanjenje veće od onog koje se trenutno koristi u prvom stubu (0,2%), ali isto tako i nešto manje od onog što smo mi izračunali kao aktuarski neutralno na osnovu demografskih projekcija (0,3%)“, kaže Nestić.
Penalizaciju u određenom dobu ukidaju Rumunija i Letonija. Ostale zemlje su, kaže, strože od Hrvatske, pa Slovačka, Češka i Portugal uzimaju 0,5 odsto za svaki mesec ranijeg penzionisanja, dok neke zemlje ni ne dopuštaju prevremeni odlazak u penziju ili tu granicu ograničavaju na dve ili tri godine pre starosne penzije.
- Racionalan, finansijski pismen budući penzioner koji želi da oslobodi svoje vreme za druge aktivnosti prepoznaće situaciju u kojoj mu je povoljno da ode u prevremenu penziju - kaže Nestić i dodaje da predloženo rešenje pogoduje prvom stubu, jer će penalizacija penzije iz prvog stuba biti manja nego iz drugog stuba, što će dodatno povećati razliku u korist prevremenog penzionisanja kod dvostubnih penzija.
Radnik koji je zarađivao prosečnu platu ima u drugom stubu oko 26.200 evra.
- Naš rezultat pokazuje da će za isti iznos ušteđevine u drugom stubu osoba koja odlazi u penziju sa 60 godina dobiti 84,6% penzije osobe koja se penzioniše sa 65 godina. To je 15,4% manje, odnosno ekvivalent umanjenju od 0,257% po mesecu prevremenog penzionisanja.
Takvo je umanjenje veće od onog koje se trenutno koristi u prvom stubu (0,2%), ali isto tako i nešto manje od onog što smo mi izračunali kao aktuarski neutralno na osnovu demografskih projekcija (0,3%) - kaže Nestić.
Predložene promene, dodaje, podstiču izbor penzije samo iz prvog stuba. Drugi stub možda će jednog dana ostvariti prinose dovoljne da kompenzuje favorizovanje prvog stuba. Predloženo povećanje iznosa najniže penzije za dodatnih 3 odsto dovešće do toga da će sve više ljudi primati najnižu penziju, pri čemu su penzije iz prvog stuba povoljnije.
Nestić procenjuje da bi udeo primalaca najniže penzije među novim starosnim penzionerima mogao dostići 45%, možda i više.
- Smatram nepotrebnim i neprihvatljivim da dodatne troškove za isplatu prevremenih penzija, koje će izazvati primena ove mere, snose svi građani i penzioneri koji su kasnije otišli u penziju. Stoga predlažem da se odustane od ovog predloga - napominje Nestić i dodaje da bi stopa umanjenja penzije trebalo da bude i veća od 0,3% ako se zaista želi destimulisati prevremeno penzionisanje.
- Istovremeno, u skladu sa demografskim kretanjima koja pokazuju da živimo sve duže i da ćemo se sve češće suočavati sa manjkom radne snage, mogla bi se, po uzoru na druge zemlje, ograničiti mogućnost prevremene penzije na najranije tri godine pre zakonske starosne dobi.
Ovi se predlozi mogu činiti prestrogim, nepotrebnim ili neprilagođenim hrvatskoj situaciji, ali to je pravac u kojem je poželjno ići, pre ili kasnije, zbog pritiska demografskih kretanja – zaključuje ovaj analitičar. Identnične predloge iznela je nedavno i Svetska banka.
Kurir Biznis/Večernji.hr
