U PENZIJU TEK SA 72 GODINE ŽIVOTA: Za hrvatsku Vladu ovo pitanje već rešeno, poznato i kada promene mogu da nastupe, ali penzionere očekuju i neke olakšice

Nakon brzog starta, kasnije bi se radni vek produžio automatizacijom.

Svi ostali elementi i moguće izmene su predmet rasprave, a na stolu je i analiza Svetske banke koja je nedavno predstavljena socijalnim partnerima i pozvanim stručnjacima.

Svetska banka u novom dokumentu tvrdi da će u narednim godinama i decenijama doći do dodatnog pada penzija u odnosu na plate ako Hrvatska ne započne „sveobuhvatnu reformu koja uključuje popularne i nepopularne mere“.

Popularne mere bile bi nova formula za usklađivanje penzija, novo povećanje najnižih penzija za tri odsto i povećanje dodatka na penziju sa 4 do 27 odsto na 7 do 30 odsto za radničke penzije. Nepopularne mere prvenstveno se odnose na produženje radnog veka, ali Plenkovićeva Vlada je odmah poručila da je za njih duži radni vek završena priča.

Hrvatska je već jednom povećavala radni vek na 67 godina (prvo nakon 2038. godine, a kasnije je ta granica pomerena na 2031. godinu), što je Vlada povukla nakon što je više od 700 hiljada građana potpisalo sindikalnu peticiju „67 je previše“. Svetska banka i danas „barata“ sličnim izborom godina za prelazak na duži radni vek i spominje dve brzine.

U sporoj bi se najpre u periodu do 2032. godine za muškarce i do 2038. godine za žene povećala starosna granica za prevremenu penziju na 62 godine, a zatim bi se nakon 2038. godine postepeno povećavao radni vek za punu starosnu penziju do 67 godina života. Brzi tempo povećanja starosne granice za prevremenu penziju na 62 godine, a punu starosnu penziju na 66 godina i šest meseci trebalo bi da se sprovede u narednih pet godina, do 2030. godine.

Nakon brzog starta, kasnije bi se radni vek povećavao automatski, u zavisnosti od produženja životnog veka, otprilike 1,5 meseci godišnje. Već bi 2039. godine ljudi odlazili u penziju sa 68 godina, a do 2063. godine radili bi do najmanje 72 godine.

biznis.kurir.rs/Večernji list