Svi zaposleni koji ostvaruju uslov za penziju kojima radni odnos prestaje zbog odlaska u nju, prema Zakonu o radu imaju garantovano pravo na isplatu otpremnine. Ovo pravo je vid finansijske podrške zaposlenom za period od prestanka radnog odnosa do isplate prve penzije.
Potrebno je istaći da je isplata otpremnine obaveza poslodavca koja je propisana Zakonom o radu, tj. kako u istom piše, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati, u skladu sa opštim aktom, otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade.
Podsetimo, prosečna zarada, tj. prosečna zarada prema poslednjoj objavi RZS iznosi 123.971 dinar bruto, tj. 89.965 dinara neto.
Kolika je otpremnina za odlazak u penziju u Srbiji?
Dakle, s obzirom na to da je novembarska prosečna zarada prema podacima RZS iznosila nešto manje od 90.000 dinara, prema Zakonu, poslodavac je dužan da vam isplati oko 180.000 dinara otpremnine.
Ipak, kako se ova pomoć isplaćuje u skladu sa odredbama opšteg akta (tj. pravilnika o radu i kolektivnog ugovora) moguće je da će biti utvrđen i viši iznos otpremnine od zakonom propisanog, ali nikada manji od zakonskog minimuma.
Nema veze koju vrstu penzije ćete primati, otpremnina vam sleduje
Isplata ove finansijske pomoći od strane poslodavca nema veze sa tim koju ćete penziju primati u starosti. Praktično, svi zaposleni ostvaruju ovo pravo pri podnošenju zahteva za odlazak u penziju, bez obzira na to da li će primati starosnu, invalidsku, porodičnu penziju ili bilo koju drugu.
Ovo su glavne karakteristike prava na otpremninu
Ipak, zakonodavci u Srbiji ostavili su više prostora poslodavcima da definišu otpremninu. Ako sumiramo, ovo su glavni detalji otpremnine u Srbiji:
-otpremnina je u vezi sa ostvarivanjem prava na penziju, a osnov za njenu isplatu jeste prestanak radnog odnosa zbog odlaska u penziju;
-poslodavac je dužan da zaposlenom isplati otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade;
-otpremnina se isplaćuje u skladu sa odredbama opšteg akta (pravilnika o radu ili kolektivnog ugovora);
Zakon o radu propisuje minimalni iznos otpremnine u visini od dve prosečne zarade, s tim da taj iznos može biti veći ako poslodavac to propiše opštim aktom;
- zaposleni ne može da se odrekne otpremnine, jer ona predstavlja jedan od zakonom utvrđenih oblika pravne zaštite zaposlenih u slučaju prestanka radnog odnosa;
-isplata otpremnine nije uslovljena vrstom penzije koju zaposleni ostvaruje;
-otpremnina se ne smatra zaradom i poslodavac nema pravo da svoje novčano potraživanje prema zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, naplati obustavljanjem od otpremnine, čak i u situaciji kada je zaposleni za to dao pristanak u pismenoj formi;
-zaposleni ima pravo na otpremninu nezavisno od načina prestanka radnog odnosa, tj. činjenice da li mu je radni odnos zbog ostvarivanja uslova za odlazak u penziju prestao sporazumno ili otkazom sa njegove strane;
-otpremnina nije uslovljena vrstom radnog odnosa – pravo na isplatu otpremnine zbog odlaska u penziju ima i zaposleni koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme, ako u trenutku sticanja prava na penziju nije istekao rok na koji je radni odnos zasnovan;
-osobi koja je bila korisnik privremene naknade zaposlenih sa područja AP KIM, kod odlaska u penziju ne pripada pravo na otpremninu;
-pravo na otpremninu ne mogu da ostvare angažovani po osnovu rada van radnog odnosa (ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu itd);
-osoba koja je već ostvarila pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju, npr. vojni penzioneri, nema pravo da mu se ponovo isplati otpremnina ukoliko je nakon odlaska u penziju bio zaposlen. O ovome se izjasnilo Ministarstvo rada i socijalne politike u svom mišljenju;
-otpremnina kao novčano potraživanje zastareva u roku od tri godine od nastanka obaveze.
kurir.rs/mojsavetnik.com
NE PROPUSTITE
Bonus video:
