Iako je pre četiri godine otišao u penziju, ispostavilo se da ne može bez hotela a, čini se, ni hotel bez njega, pa se vratio na posao. To je Duško Vrzić, čovek sa pune 72 godine i dalje je radnik jednog opatijskog ugostiteljskog objekta.
- Moj posao je da nosim prtljag ili bagažista, pozdravim gosta, otpratim do recepcije, pitam ga za pomoć kad obavi formalnosti, pomognem mu za stvari - opisuje Duško koji s gostima razgovara na četiri jezika, koliko ih zna. Počeo je raditi 1974. prošao je tri hotela, a u jednom se zadržao.
- Gost mora da se oseća u našem hotelu kao kralj, da mu ne fali ništa, da se osjeća domaćinski - napominje Duško.
Duško je stariji od Marine Svetlec čak 50 godina, ali u duši se, kako ona kaže, oseti da je mlad.
- On je duša ovog hotela u jednu ruku jer gosti se vraćaju iz godine u godinu i pitaju za njega i baš kažu da se rezervisali ovaj hotel znajući da će Duško biti tu - kaže Duškova koleginica.
Njegov šef, Luka Osojnak tvrdi da Duško radi ovaj posao s ljubavlju i to je nešto što je jako retko danas.
- Svaki gost mu je jednak, bio on predsednik države ili jedan pedesetogodišnjak iz Austrije - dodaje on.
Hiljade turista prošlo mu je kroz život, isto toliko kofera kroz ruke.
- Da se još jedanom rodim, opet bih radio u Opatiji. Stalno govore da čovek je ključ uspeha u turizmu, hotelijerstvu, tako da ja volim da budem taj mali ključ u tom razvoju, u celom tom procesu - govori Duško koji se za pet decenija rada i sprijateljio s mnogim gostima.
kurir.rs/net.hr
