Danas je sa početkom u 9 časova održana konferencija RE-SET SUMMIT EKONOMIJA– NACIONALNI INTEGRISANI ENERGETSKI I KLIMATSKI PLAN. U okviru četiri panela učesnici su govorili o energetskoj tranziciji, bezbednosti i usklađenosti, ali i povećanju energetske efikasnosti.
Na otvarajućem panelu koji nosi naziv
NACIONALNI INTEGRISANI ENERGETSKI I KLIMATSKI PLAN DO 2030, govorila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović, šef sektora za saradnju Delegacije EU u Republici Srbiji Nikola Bertolini i šef regionalne kancelarije za Zapadni Balkan EIB Alesandro Bragonzi.
Naziv prvog panela je ENERGETSKA BEZBEDNOST U SKLADU SA GLOBALNIM IZAZOVIMA, na kom se diskutovalo na sledeće teme:
Prioritet energetska bezbednost Prilagođavanje u skladu sa globalnim izazovima Cenovno energetsko usklađivanje Podsticaji za energetsku mrežu i transformacija Drugi panel je POLITIKA ENERGETSKE TRANZICIJE, a učesnici su govorili o ulagajima u energetsku efikasnosti i načinima da se raspoloživi obnovljivi izvori energije u većoj meri koriste.
Klimatske akcije i energetska tranzicija Energetska diversifikacija i značajnije korišćenje raspoloživih domaćih OIE Ulaganje u sistemsku energetsku efikasnost
U trećem panelu čiji je naziv ULAGANJE KROZ MODELE ZAJEDNIČKOG DELOVANJA, razmatrala se tema energetske tranzicije, a neke od tema bile su:
Tri zlatna pravila energetske tranzicije Modeli zajedničkog delovanja u energetskoj mreži Važnost lokalnog delovanja
13:00 - ULAGANJE KROZ MODELE ZAJEDNIČKOG DELOVANJA
Petar Maksimović, stručnjak za energetiku
Maksimović je u svom izlaganju stavio fokus na defininiciju energetski siromašnog kupca:
- Hteo bih najpe da definišem tog energetski ugroženog kupca. Skrenuo bih pažnju na tri stvari. Karakteristike tih kupaca jesu niski prihodi, visoki potrošnja energije u odnosu na prihode i ono što će vas možda iznenaditi niska energetska efikasnost. Mi kada definišemo energetski siromašne kupce odmah ukazujemo na rešenja vezana za njih. Pomenu bih primer Austrije gde postoji tzv. klimatski bonus gde se građanima daje 500 evra, a deci 250, kako bi se prevazišao problem energetskog siromaštva. Ne kažem da je to nužno dobro, ali to jeste primer načina kako da se sa izbori sa aktuelnim problemom.
Dušan Vasiljević, međunarodni ekspert za strateško planiranje i direktor Western Balkans Consulting Global d.o.o.
Vasiljević smatra da novčana pomoć države za plaćanje struje nije adekvatno rešenje.
- Energetsko siromaštvo je samo derivat opšteg siromaštva. Ne postoji bogat građanin koji je energetski siromašan. To je u stvari beda koja se preliva na sve aspekte. Ako vi dajete neku milostinju tim građanima nećete dugoročno rešiti problem. Drugo je Austrija gde je to ad hok rešenje dok se ne nađe neko bolje. Kod nas ne postoji takvo dugorčno rešenje nego im vi stalno dajete neku milostinju i oni se na to navikavaju. To nije dobro prvenstveno iz razloga što se takvim ljudima lako manipuliše - rekao je Vasiljević i naveo jedno moguće rešenje za energetsko siromaštvo:
Rešenje za to postoji, a to je da umesto što građaninu dajete novac za struju, obezbedite mu da uzme na otplatu neki uređaj koji radi recimo na geotermalnu energiju.
Miloš Vučković, stariji partner, Karanović & Partners
Vučković se saglasio da davanje novčane pomoći nije trajno rešenje i istakao važnost upotrebe odgovarajućih kućnih aparata.
- Vrlo je dobra inicijativa da se zamene kućni aparati koji stvaraju problem i koji ko zna od kad traju u domaćinstvima. Postoje zemlje u Evropskoj uniji koje imaju posebne programe za to da se zamene stari kućni aparati i da se stanovništvu obezbedi pomoć u vidu različitih podsticaja kako bi se kupovali uređaji koji imaju oznaku eko dizajna. Slažem se da je davanje novca kratkoročno rešenje, ali podizanje svesti da je potrebno da se koriste odgovarajući aparati za kuću i ne samo za kuću nego i u zgradama i u poslovnim prostorima može doprineti smanjenju energetskog siromaštva - smatra Vučković.
Bojan Bogdanović, Principal, Energy Efficiency and Green Buildings, EBRD
Bogdanović je zaključio da mada jesu najugroženija grupa, nisu samo energetski siromašni kupci ugroženi već čitava populacija.
- EBRD mnogo radi na regulatornom i strateškom okviru energetske tranzicije. Radimo i na toj dijagnostici pravedne tranzicije i na raznim vidovima podrške. Situacija je danas takva, da postoji pretnja svima koji se bave energetikom, a ne samo energetski ugroženim kupcima, mada njima svakako jeste najteže. Direktor Srbija gasa je pre neki dan rekao da Srbiju trentno prirodni gas košta 727 dolara za 1000 metara kubnih. Podsetiću da je prethodne godine u tom redu veličina cena iznosila 280 dolara. To je nešto što teško mogu da plate kupci koji nisu energetski siromašni, a o siromašenima da ne govorimo. Svi smo ugroženi i moramo mnogo da radimo - smatra Bogdanović.
11.45 - POLITIKA ENERGETSKE TRANZICIJE
Jovana Joksimović, pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju i evropske integracije, Ministarstvo rudarstva i energetike
Joksimović je konstatovala da proces dekarbonizacije nije jednostavan, kao i da je globalna situacija otežavajuća okolnost za njegovo sprovođenje.
- Vlada je kao jedan tim u ozbiljnim strateškim prekretnicama gde pokušavamo da trasiramo put. Dekarbonazacija je ozbiljan proces, a događa se jedan globalni proces koji nije olakšavajuća okolnost za energetsku tranziciju. Mi stvaramo strateški okvir i pokušavamo da sprovedemo transformaciju energetike i da dostignemo ciljeve koji su pred nama - rekla je Joksimović.
Navela je na čemu trenutno vlada Srbije radi po pitanju energetske politike:
- Mi radimo na nacionalni plan za energetiku i klimu koji planiramo do polovine ove godine da usovjimo. Radimo i na strategiji razvoja za energetiku koji planiramo da usvojimo do kraja ove godine. Moramo da osiguramo da naš energetski sistem bude stabilan i da osiguramo diverzifikaciju energenata. Dosta stvari se radi na ozbiljnoj analizi privrede, javnih preduzeća i građana. U pitanju je sveobuhvatni proces koji će rezultirati zakonskim okvoirom. Priprema se sklop u kome će građani moći da funkcionišu. Radimo i na kampanjama za uštedu energije. Moramo imati svest da to nije samo ušteda, već se time i smanjuje emisija štetnih gasova.
Milan Đorđević, šef službe za unapređenje tehničkog sistema elektrana, JP EPS
Đorđević je izložio na koji način se aktivnosti Elektroprivrede Srbije prilagođavaju agendi zelene tranzicije.
- Elektroprivreda je u prethodnom periodu sprovela niz mera kako bi se bezbednost i stabilnost snabdevanja održala na odgovarajućem nivou. Od početka godine smo od izvoza ostvarili prfit od 38.000.000 dinara - rekao je Đorđević . rekao je Đorđević i dodao:
- Kada je u pitanju zelena tranzicija istao bih dve stavke koje su specifične za našu kompaniju. Elektroprivreda Srbije obavlja tržišne delatnosti, a to su proizvodnja električne energije i trgovina električnom energijom, a sa druge strane pruža javnu uslugu garantovanog snabdevanja po regulisanim cenama. Konkurentnost elektroprivede je uslovljena prihodima i rashodima tog poslovanja.
Đorđević je konstatovao da će uvođenje CO2 taksi dosta uticati na poslovanje EPSa.
Zelena tranzicija utiće na nivo CO2 taksi. Još uvek nije poznato koliki će biti iznos tog poreza i na koji način će se implementirati u Srbiji, ali će svakako imati uticaja.
Istakao je da će EPS sasvim sigurno ostati konkurentan i pristuan na tržištu.
Christian Schilling, prvi sekretar i rukovodilac razvojne saradnje, Ambasada Federalne Republike Nemačke.
Šiling je naglasio važnost aktivnog uključivanja svih građana u sprovođenje zelene tranzicije.
- Morate imati dobru politiku koja je preduslov za uspešnu tranziciju. Moje iskustvo je ograničeno, ali na osnovu onoga što sam do sada video mogu da kažem da je u Srbiji prepoznata agenda zelene tranzicije, da se ozbiljno radi i da je dosta urađeno na odgovarajućim politikama. Ne može da bude odgovornost samo na vladi niti na ministartstvu energetike, kao ni na donatorima, već je neophodno da se uključi svaki pojedinac. Promena u načinu razmišljanja je važna. Kada pogledam Nemačku ja vidim da unatrag nekoliko meseci postoje pokušaji da se obezbedi nezavisnost od ruskog gasa. U tu svrhu političari komuniciraju sa građanima i pokušavaju da im objasne kako da se uključe i šta u tu svrhu treba raditi.
10:00 - ENERGETSKA BEZBEDNOST U SKLADU SA GLOBALNIM IZAZOVIMA
NJ. E. Urs Šmid, ambasador Švajcarske u Srbiji
Nj. E. Urs Šmid rekao je da Švajcarska podržava Srbiju u energetskim reformama.
- Podsetiću da smo se i pre kovid pandemije i ruskog rata u Ukrajini, posvetli sporazumima i suzbijanju efekata staklene bašte. Napad na Ukrajinu doveo je do veoma važne promene. Zavisnost od ruskog gasa je shvaćena kao slabost, zbog čega je počelo da se radi na diverzifikaciji snabdevanja gasom i obnovljivosti izvora energije. Evropsko energetsko tržište je međusobno povezano. Nova vizijia energetske bezbednosti u Evropi ima i pozitivne i negativne uticaje. Švajcarska podržava Srbiju po pitanju dekarbonizacije i sistema grejanja. Podržavamo proces prve aukcije za energetiku, jer su aukcije veoma važne. Poslednji aspekt, ali ne i najmanje važan jeste smanjenje potrošnje energije - rekao je Urs Šmid.
Stefan Almehagen Sandstad, prvi sekretar, Ambasada Kraljevine Norveške u Srbiji
- Tranzicija jeste izazov jer zahteva velike promene u energetskim sistemima. Postoji veliki potenciijal za Srbiju da izađe iz ove tranzicije sa boljim energetskim sistemom i većom zelenom proizvodnjom. Srbija ja blagoslovena ogromnim potencijalima u hidroenergetici i ima dovoljno vetra i sunca. Takođe ima dugi period jeftine proizvodnje energije i dovoljne domaće proizvodnje da može da zadovolji potrebe građana i industrije. Treba povećati domaću proizvodnju električne energije i obezbediti prave izvore energije uz smanjenje upotrebe uglja i emisije štetnih gasova - rekao je Sanstad.
Milka Mumović, ekspert za električnu energiju i statistiku, Sekretarijat Energetske zajednice
- Potrebno je stvoriti uslove da se naše tržište u potpunosti integriše sa evropskim energetskim tržištem. Ta osnova postoji, ali nezgodno je to što kad se donose propisI mi nemamo pravi glasa jer smo van evropske unije. Cilj je da se bude na istoj trasi i da se ide u istom smeru - rekla je Mumović.
Dodala je da neke planove vezane za energetiku treba revidirati i da bi trebalo promeniti način poslovanja termoelektrana:
- Imalo smo prirodni gas kao prelazno gorivo dok ne dođe do dekarbonizacije, a taj plan sada mora da se revidira. Treba reći i to da su naše proizvodne termoelektrane konstruisane onda kada je došlo do masovne eklektrifikacije sedamdesetih godina prošlog veka. Od tada one rade kao da to nije preduzeće koje treba da nastavi da radi. Treba imati u vidu za svako preduzeće treba da ostvara povrat na uložena sredstva i da ulaže u dalje poslovanje.
Milan Zdravković, izvršni direktor Operatora Distributivnog sistema, JP „Srbijagas“
Zdravković je ocenio da je prirodni gas važan energent koji je neophodan tokom zelene tranzicije:
- Mora se imati u vidu značajni period koji bi trebalo strateški što je moguće bolje opredeliti. Srbija može biti bezbedna u nekoj manje ili više istoj meri kao i zemlje koje se nalaze na istim rutama snabdevanja. Možda je moj sud subjektivne prirode, ali mislim da nije dobro što su negde 2018. i 2019. počela razmišljanja koja podcenjuju ulogu prirodnog gasa i ne sagledavaju potrebu da on mora jedno vreme da bude prisutan kako bi obezbedio prelazak na zelenu energiju.
Nebojša Petrović, savetnik Generalnog direktora, AD Elektromreža Srbije
Petrović je govorio o obavezama Srbije na polju energetskog sektora i načinima kako ostvariti ciljeve na koje se Srbija obavezala.
- Imamo dve ključne godine, a to su 2030. i 2050. godina. Srbija se već izjasnila za 2030. godinu za smanjenje emisija gasova staklene bašte za 33 procenta. Druga prelomna godina je 2050. kada treba ispunit zahtev za nultom emisijom gasova staklene bašte. Ja ću da pomenem neke ključne uslove koji to mogu da obezbede. Jedna od ključnih stvari je fleksibilnost elektro energetskog sistema. Skladištenje električne energije je veoma bitno, ne samo za Srbiju i region nego i evropska unija to potencira. To se odnosi pre svega na baterije i na hidrogen. Zatim aspekt upravljanja potrošnjom gde treba stvoriti balans između proizvodnje i potrošnje električne energije - rekao je Petrović.
09:00
Dubravka Đedović, ministarka, Ministarstvo rudarstva i energetike
Ministarka Đedović govorila je o planovima Srbije koji se tiču energetske tranzicije o međnarodnim partnerima koji pomažu u njenom sprovođenju, kao i o socio-ekonomskim posledicama.
- Srbija se obavezala raznim međunarodnim sporazumima, ali mi smo se pre svega obvezali sami sebii da poboljšavamo našu životnu sredinu, da imamo čist vazduh i čistu vodu. To je put koji jako kompleksan. Mi se i dalje oslanjamo na ugalj, pa tu akciju treba blagovremeno planirati. Do odsto proizvodnje energije iz uglja - rekla je ministarka i dodala:
- Izuzetno smo bogata zemlja vetrom, suncem i geotermalnom energijom kao tavom i treba da iskoristimo sve energetske potencijale kojima naša zemlja raspolaže. Mi smo 2021. doneli zakon o obnovljivim izvorima energje koji treba da podstiče pre svega zelenu tranziciju i veću intergraciju obnovljivih izvora energije u naš sistem. Država će nastaviti da postiče privatni sektor da ulaže i da ima sigurnost da će država nadoknaditi određene razlike u ceni. Znamo da je interesovanje veliko.
Navela ja koje su ključne obaveze Srbije kao dela energetske zajednice:
- Srbija je deo energetske zajednice i sa te strane preuzimamo obaveze. Ključne dimenzije su dekarbonizacije, energetska efikasnost, energetska sigurnost. Mi smo se na to obavezali ne samo kroz energetsku zajednicu već i kroz druge međunarodne institucije. Tu je i MMF koji je jako fokusiran na energetski sektor. Bitna je strategija razvoja energetskog sektora do 2040 godina na kojoj intenzivno radimo.
Konstatovala je da je energetska tranzicija veoma zahtevna i da je zbog toga Srbiji u njenom sprovođenju neophodna pomoć:
- Ono što moramo da znamo da je energetska tranzicija zahtevna, dugoročna, skupa i da moramo imati adekvatnu pomoć i tu pre svega mislim na pomoć Evropske Unije. Radimo na planu pravedne tranzicije u saradnji sa evropskom bankom za obnovu i razvoj koja uskoro treba da nam dostavi plan o socio-ekonomskuim posledicama dekarbonizacije. To bi treabalo da nam pomogne da tranzicija bude što bebolna.
Istala je važnost privatne inicijative.
- Moramo taj put da trasiramo sami, da budemo odlučni i da shvatimo da promene dolaze od pojedinca. Država je tu da stvori okvir i stratešku orijentaciju, ali inicijativa treba da dođe od pojedinca. Obezbedili smo dodatna finansijska sredstva kako bi stimulisali domaćinstva da budu energetski efikasnija. Planiramo da pokrenemo sistem aukcija koje će nam dati dodatnih 450 megavata obnovljivih izvora energije pre svega iz vetra i sunca. Imamo plan da dođemo do tri puta više izvora obnovljive energije nego što imamo danas - rekla je ministarka.
Nikola Bertolini, šef sektora za saradnju, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji
Bertolini je konstatovao da Srbija i Evropska Unija imaju dobru saradnju na polju energetike
- Energija je glavni sektor u svim okolnostima i na svakom kontinentu. Ova dodatna kriza koja je nastala nepravednom agresijom Rusije na Ukrajinu dodatno je aktuelizovala energetsko pitanje. Mi otvaramo klaster 4 i to znači da se Srbija brže približava evropskoj uniji. U poslednje tri godine EU je uložila oko 1.200.000.000 evra i veliki deo ovog novca ide u energetski sektor. Dajemo podršku reformama o kojima je ministarka pričala. Imamo jasne ciljeve do 2050 godine koje je preuzela i Srbija. Intenzivno radimo na gasnoj diverzifikaciji. Zajedno sarađujemo kako bi podržali ove procese. Izazovi su veliki posebno u gasnom sektoru. Radujemo se da imamo aukcije za obnovljive izvore o kojima je ministarka govorila - rekao je Bertolini.
Alesandro Bragonzi, šef regionalnog predstavništva za Zapadni Balkan, EIB Global
Bragonzi je objasnio na koji način se obavlja saradnja između Srbije i Evropske investicione banke.
- Postoji sporazum međunarodnih institucija o važnosti energetskog pitanja kao i o modelitatima sprovođenja energetskih reformi. Uloga se EIB uklapa u strategiju i politiku EU. Sve naše finansijske aktivnosti se oslanjaju na politike i ciljeve koje je ustanovila EU. Mi nismo politička instutucija što znači da mi treba da analiziramo tehničku izvodljivost projekata. Način na koji funkcionišemo jeste da finansiramo javi i privatni sektor. Kada je Srbija u pitanju javne finansiranje javnog sektora se sprovodi finansiranjem vlade republike Srbije - rekao je Bragonzi.
Ministarka Đedović je konstatovala da će cene energenata morati da rastu, al da će država raditi na subvencijama onih kojima je pomoć potrebna
- Kada su u pitanju cene električne energije mi smo svesni da je zaista cena bila na nivou koji nije mogao da pokrije troškove i to je prouzrokovalo određene probleme u radu naših javnih preduzeća. To moramo da menjamo i počeli smo da menjamo. Cene električne energije moraju i za građane i za privredu da rastu. To su svakako bolne promene, ali država mora da subvencioniše najugroženoije, a to su energetski ugroženi kupci za koje smo izdvojili tri puta više sredstava u budžetu ove godine.Tražimo balans da država pomogne onima kojima to zaista treba, a da opet ima održive cene na tržištu za građane i za priveredu koje mogu da omoguće funkcionisanje našeg sistema - rekla je ministaka.
