Digitalna transformacija zdravstvenog sektora ima noseću ulogu u vremenu kada je očuvanje zdravlja ljudi postalo pitanje svih pitanja, kao i uvođenje inovativnih lekova na listu, tako da budu dostupni svim građanima, zaključeno je na Re-set konferenciji posvećnoj zdravstvu „Razvoj zdravstvenog sistema u Srbiji“.
Značaj inovacija u zdravstvu
Veliki koraci su načinjeni poslednjih godina kada je reč o inovativnim lekovima, a država ulaže velika sredstva u ovakve terapije, konstatovano je na prvom panelu „Značaj inovacija u zdravstvu“.
Prof. dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), istakla je da bi „svi voleli da možemo sve inovativne lekove da stavimo na listu lekova, ali ne postoji država na svetu koja je to uspela“.
- Kada lek stoji na listi lekova, znači da je o trošku države i to je izazov za mnogo ekonomski jače države - konstatovala je.
Ona je navela da je u periodu od 2007. do 2015. 21 inovativni lek stavljen na listu lekova, a u poslednje tri godine stavljen je 51 inovativni lek.
- Postigli smo i više nego što smo planirali. Sada je na redu stavljanje novih inovativnih lekova, inovativne terapije i izazovima nema kraja. Nešto što je hitno, da bismo mogli da nastavimo ulaganje, jeste registar bolesti. Ono što je važno za državu jeste to da bismo mogli da garantujemo i planiramo ulaganja. Pacijenti će nakon inovativne terapije imati potpuno normalan život - rekla je dr Radojević Škodrić.
Dodala je da je Ministarstvo finansije omogućilo Fondu da zadrži novac i 5,8 milijardi biće sada uloženo u inovativnu listu lekova.
Bojan Trkulja, izvršni direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova INOVIA, pojasnio je da su inovativni lekovi oni koji koji menjaju prognozu bolesti.
- Spasavaju se životi, izbegavaju se promene i zbog svega toga svaki ozbiljan sistem mora da ima inovativne lekove - rekao je Trkulja.
On je dodao da fokus mora da bude na onom što je aktuelno.
- Veoma je dobro što smo kao država prepoznali zdravstvo kao prioritet, što se ulaže u nove bolnice, u obnavljanje starih bolnica, u opremu, u poboljšanje uslova u kojima rade zdravstveni radnici, ali bez lekova kojim će ti pacijenti biti lečeni sve to je uzalud - kategoričan je on.
Pomoć pacijentima
Dr Davorin Radosavljević, direktor Klinike za medikalnu onkologiju IORS, istakao je da smo sa svakim proširenjem liste inovativnih lekova bliži evropskom standardu.
- Problem dostupnosti lekova smatramo kao razvojnu kategoriju. Blizu smo onome što smatramo da naša zemlja zaslužuje, najnovija proširenja će učiniti to još kvalitetnijim - rekao je dr Radosavljević.
On je naveo da je „najveća moguća korist za velike ubice, tumore pluća, dojke, debelog creva“.
- Lekovi koji ulaze na listu ulaze za sve pacijente i odmah. Imamo lekove i ako ih imamo za najčešće bolesti, pomoći ćemo velikom broju pacijenata. Da oni koji su efikasni za ređe tumore treba da budu zastupljeni - rekao je dr Radosavljević.
Komercijalni direktor „Astra Zeneke“ za zapadni Balkan Aleksandar Tripković rekao je da se „najbolji primer dobrog odnosa i dobre saradnje vidi i tokom pandemije, jer nestašice lekova nismo imali“.
- To govori o saradnji između farmaceutskih kuća i Fonda. Država je prepoznala inovacije i sada imamo pravog partnera, a sve na dobrobit pacijenta. Mislim da idemo u dobrom pravcu, uprkos posledicama koje je korona donela.
Direktor „Novartis onkolodžija“ za Srbiju Filip Žorić kaže da pacijenti tokom pandemije odlažu odlazak kod lekara, što nije dobro.
- Tokom pandemije koronavirusa imaćemo pandemiju karcinoma, a te bolesti su mogle da budu prepoznate da su se na vreme javili lekaru. Države pokušavaju da kombinacijom rane dijagnostike i dostupnih inovativnih terapija smanje smrtnost. Danas je situacija bolja nego ranije, lečenje je uspešnije - rekao je Zorić.
Dodao je da je prepoznat značaj investicije u zdravstvu i tokom pandemije.
- Dobru osnovu smo videli i u elektronskom receptu, što je unapredilo dostupnost terapije pacijentima. Ključna inicijativa je kreiranje kliničkih registra i praćenje ishoda lečenja. Uvođenjem registra bolesnika mogli bismo da prepoznamo razlike u ishodima lečenja pacijenata te da ih tako poštedimo nepotrebnih terapija, a da se fokusiramo na ono što donosi efekat - rekao je Žorić.
Digitalizacija zdravstvenog sistema
Benefiti digitalizaije zdravstvenog sistema, kao i primeri i vrednosti razvijene tehnologije kod nas, bili su tema drugog panela konferencije „Digitalizacija zdravstvenog sistema“.
Savetnik za digitalno zdravstvo pri kabinetu predsednika Vlade Dejan Kovačević naveo je „da u narednih pet godina imamo konkretne ciljeve i projekte u naredne dve godine“.
- Program digitalizacije zdravstva obuhvata upravljanje i resursima koji se koriste za digitalizaciju, korišćenje podataka, edukaciju u zdravstvenom sistemu - rekao je na početku drugog panela Kovačević.
Vukašin Radulović, MScEE, MHM, suosnivač kompanije „Helijant“, primetio je da se potpuno menja paradigma da je moguće odlučivati bez podataka.
- Više to da se podaci ne mogu dobiti ili prikupiti nije pitanje. Moramo u svakom trenutku da znamo koliko ima pacijenata, kakvo je njihovo kretanje, da li digitalne tehnologije mogu da pomognu lečenju, tako da je digitalizacija danas potrebnija nego ikad - ocenio je Radulović.
On je istakao da smo „u vrlo kratkom periodu pošli od toga da podataka nema i došli do toga da ih ima sve više“.
- Pokušavamo da stvorimo sponu između medicinskog i IT sveta, na tome rade i različiti fakulteti. Radimo na modelovanju podataka kako bi se mogla uključiti i veštačka inteligencija. Ne možete drugačije da radite ako ne uključite moderne metode mapiranja.
Marko Jovanović, direktor IT sektora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, podsetio je da smo od 2015, kada smo zamenili knjižice zdravstvenim karticama, dosad mnogo toga naučili.
- Svi znaju da je budžet Fonda najveći u zemlji, taj budžet ne sme da se koristi tek tako. Znamo da zdravstvene ustanove predstavljaju možda i najveći trošak u zemlji. Fond postaje jedan činilac prema kome stotine dobavljača fakturiše na novi način. Znaćemo šta je Fond nabavio, po kojim uslovima, vrlo transparentno, bitno je da svi razumeju gde je novac otišao - rekao je Marko Jovanović, direktor IT sektora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Dodao je da je jedan od projekata sistem koji unapred prepoznaje probleme koji mogu da nastanu.
- Opasnosti vrebaju u nekoliko segmenata. Na 15 dana zdravstvene ustanove moraju da dostave fakturu koja sadrži osetljive podatke. Svakog 15. dana u mesecu i na kraju meseca imamo podatke o ljudima kojai su boravili u zdravstvenoj ustanovi, o dijagnozama, lekovima, uslugama i o toj osobi znamo veoma mnogo. Taj podatak nastaje na odeljenju zdravstvene ustanove - objasnio je Jovanović.
Jelena Vukić
