AKCIJA MLADI ZA MLADE: Snažna volja ruši barijere

„Jednostavno, to što se drugačije krećem ne znači da nisam sposoban, čak su nekada ljudi sa invaliditetom jači i od onih bez invaliditeta jer imaju veću volju, želju“, poručuje nam Vuk Šakić iz Niša, mladić sa cerebralnom paralizom i student koji ne dozvoljava da mu bilo kakve životne okolnosti budu nepremostiva prepreka.

Da, ja to mogu! Meni ovo zaista znači! Ovo su neke od najvažnijih poruka koje čujemo od mladih osoba sa invaliditetom, jer im ovakve aktivnosti pokazuju da mogu da urade mnogo, održavaju zdravu fizičku aktivnost i grade svoje samopouzdanje.

“U jednom periodu sam zbog stvari koje su mi se dešavale malo psihički potonuo. Kada sam ušao u ovu priču i nastavio da vežbam kontinuirano, osećao sam se nikad bolje. Krenuo sam da gledam svetlije na stvari, povećao svoju motivaciju. Iz svega što sam prošao izvlačim snagu, iako mi nije lako i hteo bih da hodam kao drugi ljudi, postao sam svestan svojih sposobnosti i da mogu da uradim mnogo“, svedoči nam Vuk Šakić.

Vuk, koji je sada brucoš Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, 10-tak godina se bavio plivanjem u klubu Delfin. Fitnes i funkcionalni trening je za njega bilo nešto novo i drugačije, a vrlo brzo je uvideo koliko može.

„Smatram da mi treba da budemo inspiracija drugima jer ljudi bez invaliditeta često kada naiđu na prvu prepreku krenu da se žale da im nije lako, a mi stremimo da pokažemo svetu da iako imamo invaliditet možemo da uspemo u životu” ističe Vuk.

Projekat „Adaptivna fizička aktivnost i sport – Mladi za mlade“ kreiran je tako da podstiče aktivnu inkluziju, promoviše jednaka prava za sve, ali i podstakne povećanje zapošljivosti. Mladi nezaposleni ljudi sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje angažovani su ovom prilikom i obučeni da rade kao instruktori, primenjuju plivanje, funkcionalni trening i kardio fitnes, podržavajući mlade muškarce i žene sa invaliditetom u njihovoj socijalnoj integraciji.

Miloš Golubović, jedan je od nezaposlenih mladih ljudi iz Niša koji je sa velikim entuzijazmom prihvatio da učestvuje u obukama. Aktivno se bavi sportom, ima iskustva i u radu sa osobama sa invaliditetom, a ovu priliku prepoznao je kao idealnu da bolje upozna njihove mogućnosti, ali i unapredi svoja znanja i veštine.

„Osnažile su me ove aktivnosti jer sam se uverio da od osoba sa invaliditetom mogu isto da očekujem kao i od ljudi koji nemaju invaliditet. Video sam da mogu da urade sve, možda nešto treba da im se modifikuje i prilagodi, ali oni mogu sve“, navodi naš sagovornik. Miloš je uveren da je on, kao i svi drugi ljudi koji su vodili obuke, mnogo naučio od osoba sa invaliditetomo tome kako treba da se ponašamo i kakav odnos da imamo prema životu.

„Kada neko živi sa invaliditetom celog života, recimo nema ruku, a vidiš da ima volju i nije klonuo, vežba, studira, onda shvatiš koliko su nebitne neke svakodnevne stvari o koje se mi sapletemo i mislimo da su strašne i da je to kraj sveta. Naučio sam da drugačije gledam na svet“, poručuje Miloš i govori nam kako je dobra satisfakcija kada jedan od učesnika na treningu oduševljeno kaže da prvi put oseća mišiće ili kada neko uspe samostalno da hoda duže nego ikada pre.

Najveći dobitak koji je proistekao iz ovog projekta jeste inkluzija i stvaranje čvrstih veza između učesnika koji su se povezali i zbližili, zadovoljno ističe prof. dr Bojan Jorgić, menadžer projekta.

„Osobe sa invaliditetom su videle da mogu da rade u teretani, da mogu da vežbaju i da su njihovi kapaciteti mnogo veći od onoga što okolina misli i od toga što i oni sami ponekad veruju da mogu da urade“, kaže Bojan Jorgić.

Važna poruka i cilj je da svi zajedno treba da se usmerimo ka tome da osobe sa invaliditetom „izvučemo iz kuća“ i da krenu da vežbaju.

„Sa Vukom i drugim ljudima koji su sada učestvovali nije bilo problema jer vole fizičku aktivnost, ali ima mnogo onih koji ne žele time da se bave. Sport ima moć da pomogne, oblikuje ličnost. Zato je važno motivisati osobe sa invaliditetomda vežbaju. Tada bismo imali više zdravih osoba koje se bolje i zadovoljnije osećaju, mogle bi da doprinesu boljem životu sebi i zajednici, a u krajnoj liniji dobili bismo i više uspešnih sportista koji bi mogli da idu na Paraolimpijske igre i druga takmičenja“, zaključuje Jorgić.

Suština svakog dobrog sistema je omogućiti svakom pojedincu i pojedinki da se razvije, bude što funkcionalniji u društvu i korisniji zajednici. Zbog toga su programi poput ovog koji ima i EU podršku izuzetno važni.

Projekat „Adaptivna fizička aktivnost i sport – Mladi za mlade“ sprovodi se kroz Interreg IPA CBC program prekogranične saradnje Bugarske i Srbije, koji sufinansira Evropska unija. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja iz Niša sarađuje na ovom projektu sa Balkanskom agencijom za održivi razvoj iz Pernika i Sportskim klubom „Kaloyan – Ladimex“ iz istog grada u Bugarskoj.

Puno ekonomsko i socijalno učešće osoba sa invaliditetom od ključnog je značaja ukoliko se želi ostvariti uspeh u postizanju pametnog, održivog i inkluzivnog rasta. Podrška Evropske unije društvenom uključivanju osoba sa invaliditetom vredna je skoro 62 miliona evra, od 2008. do danas. Sredstva namenjena sektoru društvenog uključivanja koriste se za poboljšanje sistema socijalne zaštite, povećanje stope zaposlenosti, borbu protiv diskriminacije pri zapošljavanju i brigu za grupe koje su manje prisutne na tržištu rada. Delegacija Evropske unije u Srbiji podržava Paraolimpijski komitet Srbije. Cilj ove podrške su što bolji rezultati sportista i inkluzija u sportu, koji bi trebalo da bude dostupan svima. Evropska unija radi na promociji inkluzije u svim sferama društva.

Promo tekst