ODRŽIVI RAZVOJ POMOĆU SAVREMENIH TEHNOLOGIJA: Pametni gradovi po meri i prirode i modernog čoveka

Digitalizacija u svakom segmentu života i društva može i mora da bude u službi boljeg života ljudi i očuvanja životne sredine, na čemu zdušno svi treba da rade

- Do 2050. čak 70 odsto stanovništva Evrope živeće u gradovima, a oni imaju značajan uticaj na ekološki, društveni i ekonomski aspekt života svakog stanovnika, pa je neminovno da se veštačka inteligencija, Internet of Things (IoT), pametne mreže i senzori koriste za održivo planiranje razvoja pametnih gradova - kaže Seke.

Ona dodaje da su u okviru klimatskog inkubatora/akceleratora, uspostavljenog projektom „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“, čiji je nosilac Ministarstvo zaštite životne sredine, a sprovodi se u saradnji sa UNDP, identifikovane inovativne, klimatski pametne ideje koje se mogu primeniti u svakom gradu.

Alge čiste vazduh

- Tu su inovativni sistemi za javnu rasvetu i pametno parkiranje, planiranje novih i rekonstrukcija postojećih biciklističkih staza u Beogradu u skladu sa stvarnim potrebama građana, i to pomoću podataka mobilnih telefonija koji se odnose na pozicioniranje korisnika u prostoru i bez ugrožavanja njihove privatnosti. Gradovima je na raspolaganju i rešenje bazirano na algama kao prečišćivačima vazduha, koje može da zameni više od 400 kvadrata travnatih površina ili dva odrasla stabla - naglašava Seke.

Kreiranje pametnih gradova, naglašava ekspert za održivi urbani razvoj Tomislav Đorđević, podrazumeva sveobuhvatni pristup poboljšanju zaštite životne sredine, uravnotežene ekonomije i osmišljene socijalno edukativne politike.

- Konceptom pametnog grada od malih stvari pravimo velike. Najjednostavniji primer su aplikacije pomoću kojih saznajemo kada će stići autobus. Umesto da stojite na suncu i gledate netremice koji broj autobusa dolazi, korišćenjem jedne platforme znaćete koliko je vozilo daleko, kad će stići... I onda lepo stanete u hladovinu, čitate nešto, telefonirate, možda tako i završite neke obaveze dok ne stigne autobus - navodi Đorđević.

I đubre je resurs

I đubre je, navodi, danas resurs koji se reciklira, a smart gradovi imaju i pametne kontejnere koje šalju poruke o napunjenosti kako bi dispečer poslao kamion za utovar. Balkanske zemlje, prema Agendi UN 2030, treba da redukuju temperaturu za 1,5 stepeni Celzijusovih, a Beograd, kako tvrdi, to relativno brzo može i postići.

- Satelitski snimci pokazuju ogromne temperaturne razlike u delovima grada - na Velikom ratnom ostrvu je 11 stepeni hladnije nego u centru. Temperatura se može sniziti zelenim koridorima, fasadama, krovovima. Ako to učinimo, biće i manja potreba za klima-uređajima, a time i manja emisija ugljen-dioksida jer klime rade na struju iz termoelektrana na mrki ugalj - ističe Đorđević.

Startap ekosistem i platforma, kaže Jovana Vasić, koordinator poslovne podrške u Naučno-tehnološkom parku (NTP) Beograd, omogućavaju timovima ili pojedincima da svoje inovativne ideje razvijaju uz potrebnu podršku.

- Startapi koji razvijaju tehnološke inovacije rade u uslovima velike nesigurnosti, gde se stvari brzo menjaju i važno je da budu dobro informisani i pripremljeni kako bi rizik od neuspeha sveli na minimum i inovaciju izneli u upotrebu. Takve inovacije su osnova za održivi razvoj društva. Studentski startap je, uz podršku ovakvog ekosistema, kreirao pametne klupe koje se pune solarno i korisnicima daju mogućnost da napune telefon, koriste besplatan internet, dobiju informacije o temperaturi... i već ih ima 30 gradova širom sveta - navodi Vasićeva.

Kurir.rs / Jelena S. Spasić

Foto: Shutterstock