BORBA ZA VODU: Cilj broj 6 UN Agende održivog razvoja 2030.

Ako se nastavi ovako, Srbija će se suočiti sa nestašicom vode

Humanitarne katastrofe

Analize pokazuju još dramatičnije podatke, po kojima bi drastična nestašica vode mogla da dovede do humanitarnih katastrofa, porasta broja „ekoloških izbeglica“ i ratova koji će se u budućnosti voditi za izvorišta vode. Najveći oružani sukob 21. veka koji se vodi u Siriji mogao bi da se poveže i sa klimatskim promenama i sušom.

Prepoznajući značaj vode kako za život, tako i za postizanje održivog razvoja, UN su uvrstile čistu vodu i sanitarne uslove u cilj broj 6 Agende održivog razvoja 2030, 22. mart se u svetu obeležava kao Svetski dan voda, a tog dana je na sednici Generalne skupštine UN lansirana međunarodna Dekada „ Voda za održivi razvoj“ 2018-2028.

Kako se jugoistočna Evropa zbog posledica klimatskih promena zagreva daleko brže od ostatka planete, Srbija će se neminovno suočiti sa nestašicom vode za piće.

- Ako klima nastavi da se menja ovim tempom i ljudi nastave da koriste fosilna goriva ovoliko, u narednih 50 do 100 godina imaćemo manje kiše, a time i manji protok u rekama, posebno leti. Manji protok znači neispravnu vodu i zagađenje - kaže klimatolog Vladimir Đurđević za Kurir.

Već sada smo svedoci da nas elementarne nepogode sve češće pogađaju, dok je snežnih padavina sve manje.Pored nestašice, veliki problem predstavlja i pristup bezbednoj vodi, što je univerzalno ljudsko pravo. Tome treba dodati i problem otpadnih voda, kojim će se Kurir baviti sledeće nedelje.

Profesor iz Departmana za hemiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu Božo Dalmacija upozorava da veliki procenat ljudi u Srbiji, njih čak 1,5 miliona, već sada pije neispravnu vodu!

Arsen u vodi pije 40%

- Neki i ne znaju da piju vodu koja ne valja, a najlošije stanje je u Vojvodini, gde oko 40 odsto ljudi pije vodu sa arsenom, a negde oko 30 odsto pije vodu sa određenom količinom natrijuma i ne znajući šta te komponente mogu da učine njihovom zdravlju - kaže Dalmacija i upozorava da ne bismo imali dovoljno vode ako bi nas pogodile petogodišnje suše.

Njegove reči potvrđuje i istraživanje BIRN, koje pokazuje da više od 653.000 ljudi u Vojvodini pije vodu s povišenim nivoom arsena od dozvoljenog.

U nadležnim institucijama u Vojvodini s kojima smo kontaktirali rečeno nam je da rešavanje problema arsena u vodi - nije u njihovoj nadležnosti! Upravo ovakav odnos nadležnih dovešće do katastrofalnih posledica, pa je krajnje vreme da se i naše društvo pozabavi problemom koji nam je iza ćoška.

Primeri dobre prakse

HEINEKEN Srbija

Posvećeni smo održivoj budućnosti

Naša ambicija je da svojim poslovanjem stvaramo bolji svet kroz celokupan lanac vrednosti - od prvog zrna ječma do pune čaše našeg piva.

Zaštita vodenih resursa i smanjenje potrošnje vode jedna je od šest ključnih oblasti na koje je kompanija „Hajneken Srbija“ fokusirana u svom održivom poslovanju. Voda je osnovni zajednički resurs, a kako pivo sadrži 95 odsto vode, ona je i ključni resurs našeg poslovanja.

U poređenju sa 2016. godinom, smanjili smo potrošnju vode za 20 odsto, što znači da na proizvodnju jednog hektolitra piva utrošimo 3,8 hektolitara vode. Smanjenju potrošnje vode kompanija „Hajneken Srbija“ uspešno je doprinela optimizacijom procesa pripreme vode, procesa potrošnje u primarnoj proizvodnji, kao i optimizacijom u procesu pakovanja i procesima energetike, ali i racionalnom opštom potrošnjom podizanjem svesti naših zaposlenih i izgradnjom odgovarajuće kulture.

S porastom stanovništva globalna potražnja vode se udvostručila u poslednjih 50 godina. S tim u vezi, svi zajedno treba da promenimo način na koji koristimo vodu ili ćemo se do 2030. godine suočiti sa 40 odsto potrošnog jaza.

Pred nama je još mnogo posla, a sledeći korak je da nakon 2020. godine definišemo i novu strategiju za 2030. godinu, a deo nje je i „Svaka kap“, koja se odnosi na zaštitu izvora pitke vode.

Apatinska pivara

Racionalno s vodom

Briga o kvalitetu i očuvanju voda je važan segment u poslovanju Apatinske pivare, o čemu govori i Fabrika za preradu vode koja je njen sastavni deo.

Kako bi zadovoljila najsavremenije svetske standarde, voda koja se crpi iz bunara, s dubine od 60 metara, prolazi kroz poseban proces obrade i prečišćavanja. Kao rezultat dobijaju se četiri tipa vode - filtrirana (sanitarna) voda, tehnička voda, koja se koristi u pogonima pakovanja piva, voda koja se koristi u pogonima energetike i voda visokog kvaliteta, koja se koristi za proizvodnju piva punog ukusa.

Analize eksternih akreditovanih laboratorija kažu da se kvalitet tako dobijene vode može meriti s kvalitetom najpoznatijih svetskih brendova voda. Ta voda, ječmeni slad, kvasac i hmelj čine dobitnu kombinaciju za pivo vrhunskog kvaliteta! Kroz rad Fabrike za preradu voda, Pivara sprovodi kompletnu optimizaciju i racionalizaciju korišćenja vode i na taj način potvrđuje svoju odgovornost prema tom prirodnom bogatstvu.

Još jedan od načina na koji Apatinska pivara brine o vodnim resursima jeste i uklanjanje čvrstog otpada iz rečnih tokova. Zato je Pivara investirala u projekat izrade eko-brane koja zaustavlja PET otpad koji u korito reke Raške dospeva s divljih deponija.

Hemofarm

Voda kao izvor života, ali i savesti

O vodi kao izvoru života znamo gotovo sve, ali često toga nismo svesni kad na delu treba da pokažemo svoju ličnu i kolektivnu odgovornost u korišćenju ovog dragocenog resursa i upravljanju njegovom potrošnjom.

Dok se još borimo s lošom navikom da vodu nepotrebno rasipamo, negde na drugom kraju sveta neko uopšte nema pristup pijaćoj niti bilo kakvoj drugoj vodi! Zato, mi u Hemofarmu nastojimo da budemo maksimalno odgovorni kad koristimo vodu, koja nam je potrebna kao sirovina za neke od proizvoda, ali i kao sastavni deo procesa proizvodnje.

- U cilju rasterećivanja lokalnog sistema javnog vodovoda u Vršcu, gde se nalazi naš najveći proizvodni kompleks, iskopali smo sopstvene bunare. Iz njih crpimo jedan deo vode koja nam je potrebna i nastojimo da udeo te zahvaćene vode bude sve veći, što potvrđujemo iz godine u godinu - izjavio je Dušan Stojaković, menadžer za održivi razvoj Hemofarma, i osvrnuo se na planove za budućnost:

- Trenutno analiziramo mogućnosti prečišćavanja te vode do nivoa čistoće koji može biti upotrebljiv i u proizvodnom procesu. Takođe, razmatramo i preradu morske vode iz Jadranskog mora kao sirovine za naše preparate. Pozitivni primeri drugih kompanija koje sakupljaju kišnicu kao tehničku vodu takođe su nam veoma inspirativni.

Primeri dobre prakse

IKEA

IWAY standard - pozitivan uticaj na okolinu

Klimatske promene, rast populacije, neadekvatna infrastruktura utiču na količinu i kvalitet vode u svetu. Čista, pitka voda je u nekim delovima sveta luksuz. Statistika govori da jedan od 10 ljudi danas u svetu nema pristup vodi za piće, a da će do 2030. godine polovina svetske populacije živeti na prostorima s manjkom vode.

Mi želimo da budemo deo rešenja i da naše poslovanje ima pozitivan uticaj na okolinu, i zato u celom proizvodnom lancu IKEA traži načine da smanji količinu vode koju koristimo i da testira rešenja koja bi omogućila korišćenje recikliranih otpadnih voda. IWAY standardom kompanije IKEA, koji svi dobavljači moraju ispuniti, brinemo da uticaj na očuvanje kvaliteta vode i smanjenje potrošnje ide i izvan granica naše robne kuće.

Mi proveravamo da se svim otpadom i hemikalijama koje koriste naši dobavljači mora rukovati i da se moraju čuvati i transportovati na način koji sprečava da dospeju u vazduh, tlo i vodu. Upravljanje otpadom takođe mora sprečiti da otpad zagadi vazduh, tlo i vodu.

S druge strane, takođe stalno unapređujemo rešenja vodosnadbevanja naših robnih kuća. Tako naš prodajni objekat u Beogradu poseduje brojne elemente održivog poslovanja, među kojima su korišćenje geotermalne energije za zagrevanje i hlađenje i prikupljanje kišnice i njeno ponovno korišćenje za ispiranje toaleta, čime znatno štedimo vodu.

Važan deo naših napora je i da kupcima ponudimo rešenja kojim štede vodu kod kuće, čime se trudimo da proširimo naš uticaj i zajedno s kupcima doprinesemo boljoj životnoj sredini. Naš asortiman uključuje slavine koje štede do 40% vode, zatim sudopere i brojne druge proizvode koji su specijalno dizajnirani da omoguće što manju potrošnju vode kod kuće.

TIM UN U SRBIJI

Podrška primene principa planiranja sigurnosti vode

Cilj održivog razvoja 6 jedno je od važnih tema Okvira razvojnog partnerstva između tima UN u Srbiji i Vlade RS (2016-2020).

Nedavna procena Poboljšanja snabdevanja pijaćom vodom u ruralnim područjima Srbije, koju je sprovela regionalna kancelarija SZO u Bonu, ukazuje na neophodnost uvođenja upravljanja zasnovanom na riziku, čiji principi sadrže pristup planiranju sigurnosti vode (PSV).

Tim UN planira da podrži izgradnju kapaciteta u primeni ovog pristupa, kao i strategiju primene, što uključuje integraciju u nastavne planove, posmatranje šema za reviziju i razvoj centara za obuku.

Pored toga, uz podršku donatora i partnerstva sa Vladom sprovode se i druge aktivnosti kako bi se poboljšao pristup čistoj vodi. Pripremljena je tehnička dokumentacija koja omogućava Srbiji da pristupi EU i drugim fondovima za finansiranje većih infrastrukturnih projekata. Izgrađeni su mostovi, brane i bujične pregrade kako bi se sprečili poplave i klizišta. Da bi se osigurao kvalitet i kontinuitet pijaćom vodom, nabavljena su specijalizovana vozila, obnovljeni i izgrađeni novi rezervoari za vodu u opštinama.

Eurobank

Čišćenje Velikog ratnog ostrva

Vođena svešću o značaju očuvanja životne sredine i prirodnih resursa, Eurobank kontinuirano analizira svoje poslovne procese i procenjuje mogućnosti uvođenja mera koje smanjuju negativne uticaje.

Svakodnevne bankarske aktivnosti imaju direktan uticaj na životnu sredinu, prvenstveno zbog korišćenja energije, vode, papira i ostalih prirodnih resursa. Eurobanka se trudi da pre svega racionalizuje korišćenje prirodnih resursa, kao što su voda i energija. S tim u vezi daje zaposlenima preporuke i savete za racionalno korišćenje vode.

U okviru tradicionalne akcije „Naš Beograd“, koju organizuje Forum za odgovorno poslovanje, zaposleni volonteri Eurobanke su zajedno sa volonterima iz drugih međunarodnih i domaćih kompanija učestvovali u celodnevnom čišćenju Velikog ratnog ostrva na Dunavu.

Volonteri su čistili priobalje ovog specijalnog rezervata prirode od nakupljenog otpada, od čega je najviše bilo PET ambalaže. Tom prilikom prikupljeno je nekoliko hiljada džakova plastične ambalaže, koja je ostala nakon povlačenja zimskih voda.

Kurir / M. Branković - J. Pronić - M. Radenković

Foto: Printscreen