Mislili ste da ovako štedite, u stvari srljate iz greške u grešku: Ovo su najčešći primeri u praksi

Postoji, međutim, i treća grupa - ljudi koji se iskreno trude da štede, paze na troškove i donose odluke s najboljom namerom, ali na kraju meseca shvate da uštede nema. Razlog često nije u visini primanja, već u pogrešnim metodama "štednje“.

Jedan od najčešćih primera je plaćanje samo minimalnog iznosa po kreditnoj kartici. Na prvi pogled deluje kao pametan potez jer ostaje više novca na računu, ali se pritom zanemaruje kamata koja se obračunava na preostali dug. Kada se plaća samo minimum, otplata se produžava, a kamata se iz meseca u mesec dodaje osnovnom dugu. Dugoročno, ovakav način "štednje“ može značiti da ćete platiti znatno više nego što ste planirali. Finansijski stručnjaci savetuju da je, kad god je moguće, pametnije izmiriti ceo iznos na vreme.

Odlaganje renoviranja

Slična greška je i odlaganje radova na održavanju stana ili kuće. Mnogi odlažu popravke kako bi uštedeli, ali problemi se retko rešavaju sami od sebe. Krov koji prokišnjava ili mali kvar na instalacijama s vremenom može prerasti u ozbiljan i skup problem. Osim toga, nekretnina koja se ne održava redovno gubi na vrednosti, što se posebno vidi prilikom prodaje.

Neki pokušavaju da uštede tako što sami obavljaju kućne popravke. To ima smisla ako imate znanje i iskustvo, ali ako se upustite u nešto što prevazilazi vaše veštine, na kraju ćete ipak morati da zovete majstora – i to često po višoj ceni. Loše urađen posao može izazvati dodatnu štetu, pa se „uštedа“ brzo pretvori u gubitak.

Štednja na zdravlju

Štednja na zdravlju takođe je česta, ali dugoročno vrlo skupa greška. Preskakanje redovnih odlazaka kod zubara ili lekara znači da sitni problemi ostaju neprimećeni i vremenom postaju ozbiljni. Finansijski planer i autor knjige Savremeni milioner Mark Durenberger ističe da se više novca uštedi redovnom brigom o zdravlju nego izbegavanjem pregleda.

Još jedna navika koja se često pogrešno doživljava kao štednja jeste kupovina kvarljive hrane na veliko. Iako su cene po kilogramu niže, problem nastaje kada deo namirnica propadne i završi u smeću. Bez dobrog planiranja obroka, početna ušteda brzo nestaje. Stručnjaci savetuju da se na veliko kupuju proizvodi s dužim rokom trajanja ili oni koji se mogu zamrznuti.

Jurenje akcija

Ni jurenje akcija po više prodavnica nije uvek isplativo. Iako deluje racionalno, ljudi često ne uračunavaju vreme provedeno u kupovini i troškove goriva. Finansijska savetnica Tami Džonston smatra da je često isplativije izabrati jednu prodavnicu, pratiti njene cene i kupovati kada su proizvodi zaista sniženi.

Česta greška je i ignorisanje cene po jedinici mere. Potrošači se lako zalete za velikim popustima, ne proveravajući da li je proizvod zaista povoljniji od konkurencije. Neki brendovi ostaju skuplji čak i na akciji.

Poseban problem predstavlja kupovina stvari koje vam zapravo nisu potrebne samo zato što su na sniženju. Bez obzira na visinu popusta, kupovina nečega što ne koristite ne može se smatrati uštedom. Skupa garderoba koja godinama stoji u ormaru najbolji je primer toga.

Na kraju, mnogi pokušavaju da uštede birajući minimalno auto-osiguranje. Problem nastaje ako dođe do teže saobraćajne nesreće, jer pokriće možda neće biti dovoljno. U tom slučaju, troškovi mogu pasti direktno na teret vozača i iznositi i nekoliko hiljada evra.

Sve ove situacije pokazuju da štednja nije samo stvar odricanja, već pre svega pametnih i dugoročno održivih odluka.

Biznis Kurir/Dnevno