OVIH PET LUKSUZA EVROPLJANI VIŠE NEĆE MOĆI DA PRIUŠTE! Crna predviđanja - prestanite da postavljate pravila celom svetu!

"Da bi sve ostalo isto, sve mora da se promeni.“ Ova rečenica iz romana Gepard Đuzepea Tomazija di Lampeduze, o aristokratiji 19. veka koja pokušava da zadrži privilegije dok revolucija trese Siciliju, precizno oslikava dilemu s kojom se Evropa suočava u 21. veku, piše Economist u svojoj analizi.

Evropska unija, srce kontinenta, neguje neobično uverenje da se menja samo kada je na to prisile krize. Zato je ključno da shvati da se upravo sada nalazi u jednoj od njih. Godinama je zavisila od kineskog tržišta za ekonomski rast, od ruskog gasa za pokretanje industrije i od američke vojne sile za bezbednost.

Nakon tri godine rata u Ukrajini i tri meseca agresivnog nastupa Donalda Trampa, EU je uzdrmana. U nestabilnom svetu, Evropa mora da prihvati promene. Poput plemićke porodice koja, da bi opstala, mora da otpusti deo posluge, EU mora da odustane od luksuznih politika koje više ne može da priušti.

Vreme je za zreliji odnos sa Britanijom

Prvi korak je redefinisanje odnosa sa Velikom Britanijom. Otkako je 2020. godine postala prva zemlja koja je napustila Uniju, Britanija je postala svojevrsna meta potcenjivanja i grubog odnosa Brisela, delimično kako bi se obeshrabrile druge članice da pokušaju isto.

Ali taj argument je zastareo — Bregzit se danas koristi kao upozorenje, a ne kao model. Ipak, uprkos brojnim najavama o „novom početku“, nipodaštavanje Britanije i dalje je deo svakodnevnog političkog folklora u EU. To je luksuz koji Evropa više ne može da sebi priušti.

Velika Britanija raspolaže vojnom, geopolitičkom i industrijskom snagom koja može osnažiti evropsku poziciju u Ukrajini. Na samitu 19. maja očekuje se dogovor o uključivanju Britanije u EU programe za naoružavanje. Ipak, taj dogovor danima je bio blokiran — jer su se od Londona tražili ustupci u potpuno nepovezanim oblastima, poput prava na ribolov, na čemu je insistirala Francuska.

Evropa mora prestati da postavlja pravila svetu

Odnosi EU sa udaljenim delovima sveta često odišu samodovoljnošću. Godinama je Unija pokušavala da nametne svoja pravila — u vezi sa zaštitom životne sredine, radnim pravima i drugim oblastima — i zemljama daleko izvan svojih granica.

Ali sada, kada EU mora da sklapa nove trgovinske sporazume kako bi nadoknadila američki protekcionizam, ta samodovoljnost postaje ozbiljan problem. Evropa je sila u opadanju u globalnoj ekonomiji. Ignorisati tu činjenicu je još jedan luksuz koji ne može sebi da dozvoli.

Ako ne sa Amerikom — onda više trgovine unutar EU

Određene birokratske prepreke već su ukinute, ali mnoge i dalje opstaju — naročito unutar same Unije. Ako slobodna trgovina sa Amerikom više nije moguća, 27 članica EU bi morale da intenziviraju međusobnu saradnju. Ipak, administrativne barijere u razmeni usluga među državama članicama i dalje su ekvivalent carini od 110%, prema podacima MMF-a.

Poručivanje — i ignorisanje — opširnih izveštaja o unapređenju jedinstvenog tržišta gotovo da je tradicija. Gotovo svaki briselski sto zatrpan je izveštajem Marija Dragija, bivšeg italijanskog premijera, sa 400 stranica punih razboritih predloga. Malo toga je sprovedeno.

Demografija: kolaps koji Evropa ignoriše

Jedna od najopasnijih evropskih navika jeste odlaganje rešavanja problema dok ne postanu gotovo nerešivi. Demografija je dobar primer. Godine 1980. u Evropi je bilo oko pet radno sposobnih osoba na jednog penzionera. Danas su to tri, a do 2050. biće ih samo dve.

Godine štednje na odbrani

Možda najskuplja evropska navika bila je štednja na odbrani. Nakon Hladnog rata, uživanje u tzv. „mirovnim dividendama“ omogućilo je veća izdvajanja za socijalne programe. Italija i Belgija, recimo, tek sada pokušavaju da ispune NATO cilj od 2% BDP-a za odbranu, koji je dogovoren još 2014.

Vreme je za nove prioritete

Odricanje od luksuznih politika ne mora biti loše. Naprotiv — može omogućiti više fokusa na ono što je zaista važno. Ciljevi EU o smanjenju emisije gasova staklene bašte do 2050. su skupi, ali neophodni, iako bi neki drugi zeleni propisi mogli da se preispitaju.

Pomoć Ukrajini nije luksuz — kao ni finansiranje socijalne države, koju mnogi Evropljani vide kao temelj svog identiteta. Ali da bi fokus bio usmeren na ono što zaista ima smisla, mora se razumeti da promene u svetu zahtevaju i promene prioriteta, zaključuje Economist.

Kurir Biznis/Blic