ČOVEK ZA TREĆINU SMANJIO RAČUN ZA STRUJU SAMO ZBOG OVOGA! Našao idealno rešenje za sve sa plitkim džepovima, posebno radi u 1 slučaju

Tokom praznične sezone mnogi građani potroše dosta novca, a sledeća plata se čini tako daleko. Zato mnogi traže način da smanje troškove, a među njima je možda prva stavka - struja, odnosno grejanje. Međutim, ovaj problem neke ljude muči tokom cele zime, pa se dovijaju na koji način napraviti uštedu.

U odgovoru na pitanje korisnika na koju temperaturu mu je podešen uređaj rekao je da je podešen na 24°C u automatskom režimu, a da je u stanu 22°C. Uveče, kako dalje navodi, spusti na nešto nižu temperaturu, tačnije 21°C pa bude 20°C. Naglasio je da to nije konačno i nastavlja da "eksperimentiše sa podešavanjima".

Na ovaj način ušteda u novcu iznosi 33 odsto, odnosno za trećinu je račun manji od prethodnog, objasnio je u jednom od komentara autor prvobitne objave.

"Isplativo za manje kvadrature"

Jednan električar je prokomentarisao da je zaista moguća tolika ušteda i kaže koji način grejanja smatra najboljim.

- Jeste, moguće je, inverter klime su sad u trendu, dosta ljudi se greje na taj način, ali prema mom mišljenju, to nije za velike kvadrature. Ako neko ima stan od 30 i više kvadrata onda je preporučljivo, a ako poseduje kuću čija je površina veća od 200 kvadrata, onda i nije baš isplativo. Smatram da je ipak pelet najbolji način grejanja ako je cilj da u svakoj prostoriji bude izuzetno toplo - rekao je majstor.

Komentari ispod gorepomenute objave su bili brojni, a neki od njih su sadržali iskustva drugih korisnika i savete za uštedu.

- Mi smo norveške u centralnom delu stana zamenili inverterom, ušteda je oko 400kwh (sa 1.300, 1.400 na 900-1.000 u udarnim mesecima). U spavaćim smo ostavili norveške, jer je vazduh sa klimom žešće suv, pa nije baš za spavanje. Ekonomičnost i efekat grejanja -10, navela je jedna korisnika "Iksa".

Iako je bilo dosta ljudi koji su se složili sa ekonomičnošću inverter klima, bilo je i onih sa drugačijim iskustvom.

- Inverteri nisu toliko dobri za grejanje. Iz nekog razloga prve godine dobro greju, ali druge greju lošije. Meni su i dalje najbolji gas, parno grejanje, čak i peći. Zagreje zidove i nameštaj, dok klime samo greju vazduh.

Sa njim se složio još jedan korisnik navodeći da klima nikako ne uspeva da mu zagreje stan i smatra da je do električnog kotla.

To je upravo bio i čest savet ostalih i odnosio se na to da bi trebalo takve kotlove zameniti toplotnom pumpom.

Šta je inverter klima?

Postoji više vrsta klima-uređaja, a najčešća podela je na standardne i inventer klime, a postoji treća kategorija takozvanih pokretnih klima.

Ako vas zanima koliko košta ugrađnja ovih uređaja, kliknite na link i pročitajte detaljan cenovnik o kojem je "Blic Biznis" ranije pisao.

Na jednom sajtu specijalizovanom za prodaju klima uređaja smo pronašli precizno objašnjenje o funkcionisanju inverter klime i njenoj razlici u odnosu na klasične modele.

Za razliku od klasičnog klima-uređaja gde se vazduh uduvava punim kapacitetom (on/off regulacija) čak i kada je temperatura malo iznad ili malo ispod zadate, inverter klima uređaj sa inverter tehnologijom ima promenljiv režim rada.

Razlika između ove dve vrste uređaja je u radu kompresora, preciziraju. Pre svega, inverter klime rade na temperaturama do -20 stepeni, dok obične on/off klime rade najviše do -5 stepeni.

Kod inverterskih klima, kako navode na ovom sajtu, broj obrtaja kompresora i spoljnog ventilatora se elektronski menja (i tako prilagođava zadatim uslovima), pa se pored navedenih osobina sporije ledi spoljna jedinica. Tako se kontinualno uduvava neophodna količina vazduha, temperaturna odstupanja su manja i dobija se do 30% ekonomičniji rad, manje opterećenje električne instalacije stalnim uključivanjem i isključivanjem kompresora i daleko bolji rad u zimskim uslovima.

Rezultat su i smanjena potrošnja električne energije, duži vek trajanja proizvoda i smanjeni troškovi održavanja i servisiranja, zaključuju navodeći sledeći primer:

Standardan klima uređaj troši 1,2 kW. On/off klima energiju troši sve vreme dok ne postigne željenu temperaturu u prostoriji.

Inverter prilikom uključenja troši 1,2 kW, ali kako postiže željenu temperaturu ta potrošnja se smanjuje i do 0,8 kW - što predstavlja solidnu uštedu.

BiznisKurir/Blic