Slušaj vest

Zadarska policija apelovala je na građane da ne uplaćuju novac pre provere svih informacija. Naime, žena (58) je juče primila SMS poruku sa sadržajem koji se činio da je od njene ćerke i otvorila primljeni link, što ju je navelo da nastavi komunikaciju u aplikaciji za razmenu poruka. 

Nepoznati počinilac je prevario ženu i naveo je da mu uplati nekoliko hiljada evra, misleći da pomaže ćerki.

Policija upozorava građane da, ukoliko dobiju ovu ili sličnu poruku, ne treba da odgovaraju na nju ili da prate link i uplate novac ili šalju vaučer kodove.

- Ovo je oblik prevare i preporučujemo građanima da, ukoliko dobiju takvu poruku, prvo kontaktiraju svoje dete koje navodno traži pomoć kako bi proverili istinitost podataka pre nego što uplate novac - rekli su oni.

Šta je smishing i kako funkcioniše?

Smishing je napad društvenim inženjeringom, odnosno "kampanje" pripremnih radnji za počinjenje krivičnog dela s ciljem krađe ličnih, financijskih ili bezbednostnih podataka. Smishing je kombinacija krađe identiteta putem SMS-a i fišinga-a.

Smishing prevara se sprovodi na način da prevaranti, počinioci sajber kriminala, pokušavaju da obmanu građane slanjem lažnih SMS poruka koje sadrže link koji vodi do zlonamernog softvera.

U SMS poruci koju građani dobiju, obično se od njih traži da kliknu ili aktiviraju link koji će ih uputiti na lažnu veb stranicu i/ili pristupiti lažnom obrascu u koji moraju da unesu lične, finansijske ili bezbednosne podatke i tako postanu žrtve prevare. i prevaranti otkrivaju osetljive i privatne informacije, što je njihov glavni cilj.

Počinioci kontaktiraju građane, ne samo u Hrvatskoj već i u drugim evropskim zemljama i šire, i na prevaru pokušavaju da dobiju podatke o njihovoj bankovnoj kartici i slične podatke, ili traže način da se daljinski povežu sa uređajem žrtve i pristupe njenom mobilnom telefonu koristeći aplikacije koje omogućavaju da daljinski pristupe uređaju žrtve ili Internet bankarstvu ili navedu „žrtvu“ da sledi njihova uputstva kako bi mogla da raspolaže svojim sredstvima koja se potom raspoređuju na bankovne i druge račune u inostranstvu, vrlo često su to računi otvoreni u inostranstvu u "trećim zemljama“.

Saveti šta da uradite kada dobijete smishing poruku:

- Izbrišite poruke,
- Ne odgovarajte na poruke,
- Nemojte kliktati na veze, otvarati ili pregledati slike ili priloge,
- Ne delite lične, finansijske ili bezbednosne informacije,
- Ako smatrate da ste postali žrtva krađe identiteta putem SMS-a ili ako ste otkrili osetljive podatke kao što su (PIN, broj kreditne kartice, OIB, itd.), odmah to prijavite svojoj banci, a zatim policiji

Kurir biznis/Poslovni.hr