DA LI POSLODAVAC IMA PRAVO DA VAM ISPLATI ZARADU NA RUKE? Mnogi nepromišljeno pristanu na to, a evo šta se krije iza ove fore šefova

Isplata zarade „na ruke“, odnosno bez evidentiranja kroz legalne tokove i uz izbegavanje plaćanja poreza i doprinosa, tema je koja izaziva pažnju zaposlenih, poslodavaca i stručne javnosti. Ova praksa, iako prisutna u pojedinim delovima privrede, nosi sa sobom pravne, finansijske i socijalne posledice.

- U tom slučaju treba razlikovati neto i bruto zaradu. Neto zarada je ono što osoba vidi kao svoj čisti prihod od rada, dok je bruto zarada ono što pada na teret poslodavca, a to je neto zarada koja se isplaćuje zaposlenom, i pripadajući porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, koje poslodavac isplaćuje budžetu Republike Srbije u skladu sa važećim propisima. Ono što se zaposlenom faktički isplaćuje jeste neto zarada i ona se najčešće isplaćuje na tekući račun koji zaposleni ima kod neke poslovne banke u zemlji. Iako je opšte uvreženo mišljenje da je isplata neto zarade tzv. „na ruke“ nedozvoljena, to nije tačno - navodi advokat Jelena V. Jonovska.

 Prema važećem Pravilniku o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna i za fizička lica koja obavljaju delatnost, propisano je da pravna i fizička lica koja obavljaju delatnost mogu, bez ograničenja, plaćati gotovim novcem, odnosno vršiti isplate u gotovom novcu u dinarima sa tekućeg računa, ali samo na osnovu originalne dokumentacije iz koje se mogu utvrditi iznos, osnov i namena tog plaćanja (rešenje, ugovor, račun), a koja se banci podnosi na uvid i overu.

- Praktično, ovo znači da poslodavac svom zaposlenom može isplatiti neto zaradu i „na ruke“, naravno, ukoliko to opravda ugovorom o radu, obračunskim listićem i potpisanom potvrdom od strane zaposlenog da je takvu isplatu primio - objašnjava Jonovska i dodaje:

- S druge strane, u praksi postoji protivzakonito delovanje koje se ogleda u tome da se deo zarade zaposlenom isplaćuje na tekući račun, a deo „na ruke“. Po pravilu, to su slučajevi kada je ugovorena npr. minimalna zarada (koja se isplaćuje na tekući račun zaposlenog i na koju poslodavac državi plaća poreze i doprinose), dok se usmeno ugovorena, veća naknada za rad isplaćuje zaposlenom u kešu. U takvim slučajevima, po pravilu je po sredi novac iz sive ili crne zone, i izbegavanje plaćanja obaveza poslodavca prema državi. Takva plaćanja jesu protivzakonita i podležu brojnim sankcijama, kako za poslodavca, tako i za zaposlenog.

Osim toga, kako navodi, nažalost, u našoj zemlji je i dalje prisutan tzv. rad „na crno“, kada se radnici plaćaju isključivo gotovinom. Doduše, ova praksa je znatno ređa nego ranijih godina. Ali, tu nije u pitanju plaćanje gotovinom za rad iz radnog odnosa (kada se plaćanje zarade sme izvršiti u gotovom novcu, u skladu sa posebnim propisom i uz obavezno prilaganje odgovarajuće dokumentacije).

- U tom slučaju je u pitanju nelegalni rad, neretko i iskorišćavanje ljudi u teškim životnim okolnostima, čak i stranih državljana ili azilanata, i u ovoj situaciji dolazi do znatno težih negativnih posledica, kako po lice koje taj rad obavlja, tako i po državni budžet, koji ostaje uskraćen za pripadajuće budžetske prihode u vidu poreza na prihode i odgovarajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje - kaže Jonovska.

Ono što se ističe kao glavna razlika između prve legalne situacije i druge dve koje su nelegalne jeste u tome što je u prvom slučaju - kada zaposleni, po urednom ugovoru o radu, dobija punu zaradu u gotovini, a na koju je poslodavac platio sve javnopravne dažbine - zaposleni uredno prijavljen u sistem socijalnog osiguranja, ima odgovarajuću kreditnu sposobnost i može da ostvaruje sva prava koja mu iz radnog odnosa po propisima pripadaju.

U situaciji kada je radnik prijavljen na manju zaradu, dok ostatak svog prihoda prima van sistema u gotovini, „on ostvaruje prava iz socijalnog osiguranja samo u korelaciji sa tzv. prijavljenom zaradom“, upozorava advokat Jelena V. Jonovska. „Za višak koji dobija „na ruke“, radnik ne ostvaruje nikakva prava, na primer, neće mu biti uračunata zarada prilikom obračuna penzije, kada se za to steknu uslovi.“

Ovaj način isplate, ističe Jonovska, ima ozbiljne posledice i za poslodavce.

- Poslodavac izbegava plaćanje određenih poreza i doprinosa, čime direktno oštećuje državni budžet - dodaje ona.

Advokat dalje objašnjava da u slučajevima kada radnici rade van radnog odnosa i primaju isključivo gotovinsku naknadu, „to je nelegalni rad, često i ropski, i zakonom je zabranjen i sankcionisan“. Prema njenim rečima, takav rad podrazumeva značajne negativne posledice po radnike, jer „nemaju socijalno osiguranje, nemaju zdravstvenu zaštitu, ne teče im radni staž za penzijsko osiguranje, a ograničena im je i pravna zaštita.“

U slučaju spora sa poslodavcem, radnici često nemaju dokaze o tome da li su im primanja isplaćena ili nisu. Na osnovu Zakona o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom, prilikom svake isplate zarade, dostavi obračun, kao i da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade, koja sadrži podatke o zaradi, porezima i doprinosima. Međutim, mnogi poslodavci to ne čine, što vodi u krivičnu odgovornost, jer se u ovom slučaju često radi o izvršenju krivičnog dela, tzv. Poreske utaje.

- U svetlu važećih propisa, ali i dobrobiti za društvo i zajednicu u celini, savetujemo da se svaki rad obavlja u skladu sa važećim radnopravnim propisima, kako bi zaposleni mogli u potpunosti da uživaju svoja prava, ali i kako bi poslodavci izvršavali svoje javnopravne obaveze, iako su iste u ovom trenutku prilično visoko propisima opredeljene - zaključuje za Biznis Kurir advokat Jelena V. Jonovska.