KAKO SE MNOŽI MINIMALNA CENA RADA? Gazde zbog jedne stavke deo plate daju na ruke - Koliko to nanosi štete radniku

Poslovanje malih preduzeća često je suočeno sa izazovima koji nameću neobične i ponekad kontroverzne prakse. Jedna od najrasprostranijih je isplata minimalca na račun, dok se ostatak plate daje u kešu. Razlog za ovo je jednostavan: visoki doprinosi i porezi.

Dok se neki pitaju da li je ovakva praksa uopšte moralna ili zakonita, mnogi vlasnici malih biznisa tvrde da bi bez nje jednostavno propali. Da li je ovo samo preživljavanje ili ozbiljno kršenje zakona? Roglić kaže da je kroz priče radnika i poslodavaca istražio ovu temu iz svih uglova i otkrio kako se balansira na tankoj liniji između opstanka i nelegalnosti.

– Minimalac se obračunava tako što se minimalna cena rada po satu koja je u 2024. godini 271 dinar pomnoži sa brojem radnih sati u određenom mesecu. Maj je, recimo, mesec sa 184 radna časa, pa kada se taj broj pomnoži sa 271 dinarom, dobije se da je minimalna zarada u iznosila 49.864 dinara. To znači da prijavljeni zaposleni radnik u Srbiji za mesec maj nije mogao da primi ispod tih 49.864 dinara. Zatim, u ovog mesecu broj radnih sati iznosi 160 sati, što znači da prijavljeni radnik u Srbiji neće moći da primi ispod 43.360 dinara. Zbog oscilacija iz meseca u mesec, mali biznisi uglavnom naprave ugovor o radu fiksno na 50.000 dinara – napominje Roglić.

Ipak, činjenica je da zaradu zaposlenog predstavljaju i njegovi doprinosi koji faktički poslodavac mora da uplati na ime doprinosa i poreza u njegovo ime. Koji su to iznosi?

– Zaposlenom kojem je u maju isplaćena minimalna zarada ostvareni su i doprinosi sa porezom od 27.939 dinara, što znači da je ostvario bruto 2 (ukupni trošak za poslodavca) 77.802 dinara. Isto tako, u junu zaposlenom će pripasti doprinosa i poreza u iznosu od 23.759 dinara – navodi Roglić.

Ipak, zbog kako dodaje katastrofalne poreske i finansijske pismenosti, zaposleni i poslodavci uvek gledaju ugovaranje neto plate (neto je iznos koji 'legne' zaposlenom na ime zarade). Međutim, zašto onda poslodavci sve češće koriste isplatu minimalca i ostatak na ruke (termin sivog novca na koji poslodavac ne plaća doprinose).

– Računica je jasna. Prva stvar je da se porez uvek plaća na bruto iznos. Da bismo izračunali koji nam je bruto iznos moramo da primenimo sledeću formulu koja se deli na tri segmenta: ako isplaćujemo zaradu nižu od najniže osnovice, ukoliko isplaćujemo platu višu od najniže, a nižu od najviše osnovice i ako isplaćujemo zaradu višu od najviše osnovice – navodi on i objašnjava kako neko da zna koju formulu treba da primeni.

– Treba nam informacija da je najniža osnovica u 2024. godini 40.143 dinara, a najviša iznosi 573.470. Znači, ukoliko primate ispod 40.143, primenićete koeficijent 1, ako primate iznad 40.143 dinara, a ispod 573.470 dinara primenićete koeficijent 2. Ako primate iznad 573.470 dinara primenićete koeficijent 3 – dodaje Roglić.

S obzirom da najveći broj ljudi prima neto po osnovu formule: isplaćivanje zarade više od najniže, a niže od najviše osnovice, onda će se ta formula primeniti na minimalcu za maj. Tako se dobije 67.566,33 dinara što je bruto iznos zarade, pa će se tek tada pravilno obračunati doprinosi i porez. Treba znati i da je mesečni neoporezivi iznos 25.000 dinara.

– Doprinosi i porez se sastoje od 24 odsto PIO (10 odsto na teret poslodavca i 14 odsto na zaposlenog), 10,3 odsto je zdravstveno (5,15 odsto na poslodavca i 5,15 odsto na zaposlenog), 10 odsto poreza na zaradu, 0,75 odsto na teret nezaposlenosti (na teret zaposlenog). Kad se sve to preračuna dobije se da je ukupno za uplatu na ime pripadajućih doprinosa i poreza potrebno 27.938 dinara – navodi Roglić.

Sve u svemu, da bi poslodavac isplatio neto zaradu minimalca potrebno je da uplati još tih 27.938 dinara na ime doprinosa i poreza, što ukupno iznosi 77.802 dinara.

biznis.kurir.rs/Politika

Bonus video: