DA LI BISTE VI DALI 80 EVRA ZA VAZDUH U LIMENCI? Mnoge turističke destinacije uveliko prodaju ovaj suvernir

Posetioci italijanskog letnjeg odredišta, jezera Komo, imaju mnogo izbora kada su u pitanju suveniri, ali konzerva lokalnog vazduha verovatno nije na vrhu njihove liste za kupovinu. Proizvod je predstavila jedna marketinška agencija, koja tvrdi da konzerva sadrži 21 odsto kiseonika, 0,93 odsto argona, 0,04 odsto ugljen-dioksida i mali procenat azota i neona uzetih pored obale jezera.

Po ceni od skoro 10 evra po komadu, konzervirani vazduh izgleda kao očigledan marketinški trik – i nije originalan. Limenke lokalnog vazduha možete pronaći na desetinama mesta širom sveta, od švajcarskih planina do ostrva Men.

Dakle, da li je to samo jedna velika šala u koju turisti veruju ili te uzorke vazduha zaista vredi kupiti?

Pomama za konzerviranim vazduhom počela je u 20. veku te on nije novost u Italiji. Nakon Drugog svetskog rata, čovek po imenu Đenaro Čaravolo izumeo je "Aria di Napoli“.

Čaravolo je reciklirao prazne konzerve hrane koje su distribuirale američke trupe nakon oslobođenja, tvrdeći da ih je napunio vazduhom iz grada – i čak je uspeo da ih proda nazad Amerikancima.

Međutim, Čaravolov izum je predstavljao društvenu izjavu i alegoriju za čuvenu napuljsku "cazzimma“ – umeće snalažljivosti i iskorišćavanja onoga što imate. Takođe je verovatno bio referenca na konceptualno umetničko delo Marsela Dišana "Air de Paris“ od nekoliko decenija ranije.

Godine 1970, Čaravolov unuk je nastavio ovu drsku šalu izložbom na Venecijanskom bijenalu. Prikazao je prženi vazduh iz Milana, maglu sa ulice Karnabi u Londonu i sveti vazduh iz Rima.

Konzervirani vazduh kao suvenir

Većina konzerviranog vazduha koji se danas prodaje nije ni približno tako duhovita ili ezoterična ideja.

 Vazduh sa ostrva Men, koje se nalazi u Irskom moru, košta 20 evra i tvrdi se da leči nostalgiju i ublažava stres, dok se vazduh sa Altaja u Kini opisuje kao "opojan“. Turisti čak mogu da pišu po konzervama kao da su razglednice.

U južnoj Engleskoj izbila je apsurdna rasprava oko firme koja prodaje boce vazduha iz Kornvola za više od 80 evra, iako je vazduh zapravo sakupljen u Devonu, drugom okrugu.

 Kompanija pod nazivom fattrol proizvodi suvenire sa dozom humora. Oni prodaju konzervirani vazduh sa raznih popularnih turističkih destinacija, uključujući Atinu, Veneciju, Barselonu i Las Vegas. Na primer, njihova verzija iz Tokija navodno sadrži 10 procenata vazduha sakupljenog na mestima kao što su Shibuya Crossing, Tsukiji riblja pijaca i Roppongi Hills. Proizvođači takođe tvrde da je ambalaža dovoljno čvrsta da izdrži zemljotres magnitude 9,0.

Šalu na stranu, ovaj trend postavlja pitanja o etici proizvodnje ambalaže za nepostojeći proizvod, dodatno doprinoseći ogromnoj količini jeftinih, jednokratnih suvenira koji se nude turistima.

Kompanije tvrde da dobijate simpatičnu limenku koju možete izložiti u svom domu, ali slabašnog kvaliteta i neprivlačnog dizajna, ove limenke se verovatno kupuju samo kao smešan poklon za prijatelja bez namere da nose bilo kakvu sentimentalnu vrednost.

Konzervirani vazduh podiže svest o zagađenju

Postoje i manje trivijalni primeri konzerviranog vazduha. Godine 2016, britanska kompanija Aethaer pokrenula je seriju kontejnera "napunjenih“ vazduhom iz jednog od pet područja izuzetne prirodne lepote u zemlji kako bi podigla svest o zagađenju vazduha.

Navodno, prihod od prodaje tegli ulaže se u stvaranje pristupačnih maski za disanje.

Već nekoliko godina unazad, preduzetnici flaširaju komprimovani svež vazduh sa mesta kao što su Kanada i Švajcarska i prodaju ga stanovnicima visoko zagađenih područja u Kini i Indiji.

Na primer, proizvod Vitality sadrži vazduh sakupljen sa kanadskih Stenovitih planina. Kontejneri dolaze sa posebno dizajniranim sprej poklopcem i maskom i sadrže oko 160 udaha, prenosi Euronews Travel.

Izvršni direktor kompanije Vitality, Moses Lam, izjavio je za BBC da veruje da je ovo nova flaširana voda. Ipak, naučnici tvrde da flaširani vazduh pruža malo ili nimalo zdravstvenih koristi.

Kurir.rs/Bizlife.rs/Prenela S. Č.