Premda prosečna neto plata u Hrvatskoj raste i, prema poslednjim podacima, u aprilu je iznosila 1.323 evra neto, dok je medijalna bila 1.110 evra, što znači da je polovina zaposlenih imala manje, a polovina više od toga, kada se prva brojka uporedi s ostatkom Evrope, Hrvatska se nalazi gotovo na samom dnu.
Prema podacima Eurostata za 2023. godinu, koje je objavio Euronews, samac u Švajcarskoj u proseku ima najveću prosečnu godišnju neto platu od 85.582 evra, što je znatno više od bilo koje druge zemlje. Nakon Švajcarske, Island i Luksemburg prijavili su prosečnu platu od 53.885 evra, odnosno 49.035 evra. Norveška i Nizozemska zabeležile su prosečna neto primanja veća od 45.000 evra.
Prosečna godišnja neto plata u EU iznosila je 28.217 evra, što je služilo kao merilo za poređenje. Zemlje poput Francuske (31.481 euro) i Švedske (33.926 eura) neznatno premašuju prosek EU-a, a druge su, uključujući Italiju (24.207 eura) i Španjolsku (23.568 eura), ispod njega. Među vodećim evropskim privredama Nemačka je imala najveću prosečnu neto platu od 38.086 evra.
S druge strane spektra, zemlje poput Turske i Bugarske imaju najnižu prosečnu godišnju neto platu - 8.968 evra, odnosno 9.355 evra. Na samom dnu lestvice po prosečnoj plati su Rumunija (11.105 evra), Hrvatska (12.330 evra) i Mađarska (12.456 evra).
Kad se to stavi u kontekst standarda kupovne moći (PPS), stvari se malo menjaju. Švajcarska je i dalje na vrhu s 47.403 PPS-a, ali se jaz u odnosu na druge zemlje smanjuje. Ova brojka naglašava snažan privredni položaj i visok životni standard Švajcarske, čime značajno nadmašuje druge zemlje u Evropi.
Nakon Švajcarske, Holandija i Norveška takođe pokazuju snažnu neto zaradu s 38.856, odnosno 36.288 evra. Luksemburg i Austrija zaokružuju prvih pet s više od 35.000 evra. Ove zemlje, pretežno smeštene u severnoj i zapadnoj Evropi, imaju koristi od jakih privreda, napredne infrastrukture i povoljnih zakona o radu, što pridonosi visokim primanjima stanovnika.
Nasuprot tome, zemlje istočne i južne Evrope uopšteno imaju niže prosečne neto plaće prema paritetu kupovne moći. Slovačka, na primer, ima najnižu prosečnu godišnju neto platu - 14.758 PPS-a. Turska, Litvanija i Bugarska takođe su u donjem delu spektra, svaka s manje od 16.000 PPS-a. Hrvatska takođe nije puno odmakla, a smestila se na 26. mesto od 32 promatrane zemlje sa 16.782 PPS-a.
Među vodećim evropskim privredama Nemačka se ističe neto zaradom od 34.914 PPS-a. Zemlje poput Belgije, Irske i Švedske takođe imaju dobre rezultate sa zaradom većom od 30.000 PPS-a.
U četiri kategorije Hrvatska na dnu
Broj uzdržavane dece i bračni status takođe značajno utiču na neto zarade širom Evrope. No u slučaju Hrvatske to ne igra neku značajniju ulogu. Naime podaci govore da se u četiri kategorije - par s dvoje dece od kojeg jedan roditelj radi, par s dvoje dece od kojeg oba roditelja rade, samac bez dece i par bez dece - Hrvatska nalazi na 27. i 28. mjestu od 32 zemlje.
U spomenutim kategorijama prosečna godišnja primanja u Hrvatskoj su iznosila 14.807 evra, 26.258 evra, 12.330 evra i 24.660 evra. Za poređenje, u Sloveniji, koja je osam mesta ispred Hrvatske, te brojke iznose 21.825 evra, 26.258 evra, 17.524 evra i 35.095 evra.
Švajcarska je u sve četiri kategorije najbolja, a na preostalim mestima izmjenjuju se Luksemburg, Norveška, Island i Holandija.
Kurir.rs/tportal/Prenela S. Č.
NE PROPUSTITE
