Za samo mesec dana u okviru pilot projekta „Otpad od hrane za zelenu energiju“ tri ugostiteljska objekta u Beogradu su preradom ostataka hrane u biogas i kompost uspela da ostvare uštedu jod 4 tone ugljen-dioksida.
To je jednako količini koju apsorbuje 190 stabala tokom godinu dana. Iz resornog ministarstva najavljuju da bi od jeseni mnogo više hotela, restorana i kafića trebalo da se uključi u ovaj projekat, kao i da će raditi na zakonskoj regulativi kako bi se u narednom periodu ova vrsta otpada zbrinjavala na odgovarajući način.
Kosti, ljuske, ostaci hrane na tanjiru nakon jela nisu samo otpad, već su i izvor nove energije. Njihovim efiksnijim upravljanjem mogli bismo da smanjimo emisiju gasova sa efektom staklene bašte, kao i da ubrzamo energetsku tranziciju ka obnovljivim izvorima.
Za samo mesec dana tri beogradska hotela preradila su 5,8 tona ovog otpada i time ostvarila ogromnu uštedu ugljen-dioksida.
- U Beogradu ima oko 26.000 ugostiteljskih objekata, koji godišnje generišu oko 40.000 tona otpada od hrane. Značaj ove inicijative se ne ogleda isključivo u količinama sakupljenog, prerađenog i otpada pretvorenog u struju u biogasnom postrojenju u ovom inicijalnom periodu, već je to dokaz da se kuhinjskim otpadom iz HOREKA sektora može upravljati mnogo pametnije i efikasnije od uobičajenog odlaganja na deponiju - kaže Ana Mitić Radulović, koordinatorka tima za cirkularnu ekonomiju u UNDP-u.
Model naplate odnošenja otpada mora da se menja
U kompaniji koja prerađuje otpad od hrane kažu da se za zaposlene u ugostiteljskim objektima pre početka saradnje organizuju obuke o pravilnom sakupljanju i odlaganju ovog otpada.
- Saradnja nije ograničena samo na pravna lica, ali ju je dosta teže organizovati sa fizičkim licima, tako da se ona, uglavnom, odnosi na stambene zajednice koja su, ipak, pravna lica. Mi svakako nastojimo da u budućem periodu zajedno sa resornim ministarstvom pokrenemo inicijative koje su potrebne kako bi se bliže uredilo sakupljanje organskog otpada koji nastaje kod fizičkih lica - kaže Bojan Gligić, direktor kompanije Eko Tron.
Kako se otpad koristi za proizvodnju struje
- Naša kompanija sakupi i preradi oko 1.500 tona organskog otpada mesečno. Sav taj otpad se nakon adekvatne prerade koristi u biogasnom postrojenju gde se putem kontrolisane digestije pretvara u korisne gasove, tačnije metan koji se dalje koristi za proizvodnju električne energije u generatoru instalisane snage 0.6 MW. Godišnje se putem ovog tehnološkog postupka od otpada proizvede oko 4.500 MWh električne energije - kaže Bojan Gligić, direktor kompanije Eko Tron.
Energija koja se dobija iz biogasa može da se koristiti za dobijanje električne i toplotne energije, ali i za gorivo koje mogu koristiti vozila.
U resornom ministarstvu kažu da je tokom 2022. u Srbiji generisano 3,18 miliona tona komunalnog otpada, u kojem udeo biorazgradivog otpada bio 45,6 odsto.
U nekim EU zemljama zabranjeno je bacati hranu
Efikasan sistem upravljanja otpadom od hrane, dodaje, može da se uredi samo donošenjem zakonske obaveze da se ova vrsta otpada zbrinjava na odgovarajući način, što će biti jedan od narednih koraka ministarstva.
- Pored samog rešavanja problema otpada od hrane, fokus u narednom periodu će nam biti i na prevenciji nastajanja ove vrste otpada. U susret važnom događaju koji nas čeka u 2027. godini, a to je EKSPO 27, planiramo da potpuno uredimo sistem upravljanja otpadom od hrane iz HOREKA sektora, budući da se tada očekuje veliki broj gostiju i da će samim tim i da se priprema dosta naše ukusne hrane - dodaje sagovornica.
Šta mora da se obezbedi
Da bi se ovi ciljevi i ideje sproveli u delo potrebno je da se radi na više koloseka istovremeno. Promene na pojedinačnom nivou jesu važne, ali nisu dovoljne.
- Moraju se obezbediti sistemske mere podrške za inovacije i promene uobičajenog poslovanja. Moraju se osluškivati potrebe inovatora kako bi se pravni i administrativni okvir uskladio sa potrebama i mogućnostima realne privrede, a onda se o svim dobrim praksama mora mnogo pričati i pisati, kako bi što više građana i kompanija razumelo potrebe za tranzicijom sa linearne ka cirkularnoj ekonomiji i shvatilo brojne prednosti ove tranzicije - kaže sagovornica.
Nadležni kažu da je Srbija ozbiljno počela sa izgradnjom infrasturkture za zbrinjavanje i tretman otpada od hrane. Predviđene su kompostane u okviru regionalnih centara za upravljanje otpadom koji su izgrađeni ili će se izgraditi.
U narednom periodu zadatak će biti i izgradnja novih biogasnih postrojenja koja su neophodna kako bi biorazgradiv otpad mogao maksimalno da se iskoristi.
BiznisKurir/RTS
NE PROPUSTITE
