FARMERIMA NAPLAĆUJU TAKSU OD 100 € PO GRLU ZBOG EMISIJE ŠTETNIH GASOVA: Ovu meru uvela zasad samo Danska, možda zaživi i kod nas

Sve one koji su bili uvereni da na kreiranje efekta staklene bašte najviše utiču teška industrija i saobraćaj, zbuniće vest koja stiže iz Danske, jer, izgleda, da su glavni krivci krave.

Očekuje se da će ova radikalna mera biti odobrena i u njihovom parlamentu. Kako ističe, Nenad Budimović, predsednik Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije, ovaj predlog izazvao je burne reakcije farmera.

- Hrana je neophodna, jer je i dalje veliki broj gladnih u svetu, a naročitno je bitna proizvodnja proteina životinjskog porekla koji su neophodni za rast mladog organizma - kaže za "Novosti" Budimović.

- Alternative koje se nude u pogledu ishrane proteinima od insekata, sigurno još uvek nisu prihvaćene od strane građana na svetskom nivou. Veliki je broj potrošača u svetu koji i dalje smatraju da je proizvodnja mleka i mesa neophodna za čoveka. Može se očekivati da se nastavi trend smanjenja broja grla životinja u svetu, što će izazvati povećanje cena i smanjiti broj korisnika koji to mogu da plate.

Danska, koja ima za cilj da do 2030. godine smanji emisije gasova staklene bašte za 70 odsto, odlučila je da cilja na metan koji proizvode krave, svinje i ovce. Stručnjaci tvrde da globalni sistem ishrane značajno doprinosi klimatskoj krizi, proizvodeći oko trećine emisija ovih gasova.

Prema Organizaciji Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, stočarstvo ima posebno veliki uticaj, koji je činio oko 12 odsto globalnih emisija u 2015. godini. Deo ovog zagađenja dolazi od metana, snažnog gasa koji zagreva planetu, a koji proizvode krave i druge životinje svojim podrigivanjem i stajnjakom.

- Bićemo prva zemlja na svetu koja će uvesti pravi porez na ugljen-dioksid u poljoprivredi - izjavio je Jepe Brus, danski ministar za poreze. - Druge zemlje će biti inspirisane njime.

Odluka Danske dolazi samo nekoliko meseci nakon što su farmeri održali proteste širom Evrope, blokirajući puteve traktorima i gađajući Evropski parlament jajima zbog dugačke liste pritužbi, koje uključuju i stroge ekološke propise i prekomernu birokratiju. Novi Zeland je ovog meseca odustao od pokušaja da uvede sličan porez farmerima za krave i ovce, takođe, u cilju smanjivanja emisije metana.

I MUŠKARCI KAO OZBILJNA PRETNJA

Koliko daleko su zagovornici "zelene agende" spremni da idu i da li bi trebalo očekivati da i građani plaćaju porez, jer jedu meso, ostaje da se vidi. A brojne studije su već urađene i u njima se navodi da ova namirnica čini 60 odsto svih gasova staklne bašte iz hrane.

Stručnjaci iznose različite procene, a one se kreću od toga da potrošnja mesa treba da padne od 75 do 90 odsto u zapadnim zemljama i da se zameni mahunarkama. Neke zemlje su izdale i smernice za izbor hrane pogodne za klimu.

Takođe, mnogi radovi pokazuju da muškarci emitiju više gasova staklene bašte nego žene. To potvrđuje i poslednje istraživanje objavljeno prošle nedelje u Scientific Reports koje je pokazalo da su pol i preferencije u jedenju ove namirnice povezane.

Kako prenosi "Asošijeted pres", istraživačima je već bilo poznato da muškarci u nekim zemljama jedu više mesa nego žene, kao i da ljudi u bogatijim zemljama konzumiraju više ove namirnice. Ali najnovija otkrića sugerišu da kada oba pola imaju društvenu i finansijsku slobodu da donose odluke o svojoj ishrani, oni se još više razlikuju jedni od drugih, pri čemu muškarci jedu više mesa, a žene manje. Istraživači koji stoje iza novog rada smatraju da bi njihova otkrića mogla da pomognu u nastojanjima da se ljudi ubede da jedu manje mesa i mlečnih proizvoda. Više studija se bavi i vezom između konzumiranja mesa i muškosti, a njihovi autori tvrde da muškarci koji jedu više mesa veruju da su muževniji.

Kurir.rs/Novosti/Prenela S. Č.