Pravo na zaradu i naknadu zarade jeste jedno od prava na koje utiče broj radnih sati na koje je zaposleni angažovan. Jednostavna je matematika: veći broj sati – veća zarada.
Radnik ostvaruje zaradu u zavisnosti od broja sati koje je proveo na radnom mestu, pa se na isti način ostvaruje i pravo na naknadu zarade i to samo za sate koje bi proveo na radnom mestu. Ako je, na primer, na bolovanju osoba na nepunom radnom vremenu, ne može dobiti naknadu zarade kao da radi 40 sati nedeljno, već umanjenje ide srazmerno broju sati koje radi nedeljno.
Naknada troškova
Ukoliko poslodavac nije obezbedio prevoz radnika na i sa radnog mesta, zaposleni ima pravo na naknadu ovih troškova za dane kada je dolazio na posao u punom obimu, nezavisno od broja sati koje je proveo na poslu. Zaposleni koji radi nepuno radno vreme ima potpuno iste putne troškove kao i onaj koji radi puno vreme, te mu na isti način pripada i naknada troškova puta.
Slično je i sa toplim obrokom. Ukoliko poslodavac nije obezbedio hranu zaposlenom, svaki zaposleni, pa i onaj na nepunom radnom vremenu, ima pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada, ali samo za dane tokom kojih je dolazio na radno mesto.
Kako se računa godišnji odmor
Zaposleni ostvaruje pravo na korišćenje godišnjeg odmora u zavisnosti od broja meseci koje je proveo u radnom odnosu, nezavisno od broja sati nedeljno koje je radnik imao u tom periodu. Kako je zakon o radu propisao, ima pravo na minimum 20 dana godišnjeg odmora, i to pravo radniku pripada nezavisno od toga da li je zaposlen na puno ili nepuno radno vreme, smanjenje na srazmeran deo godišnjeg odmora ide samo za zaposlene koji te godine zasnuju radni odnos ili ga prekinu.
Karakteristika godišnjeg odmora koji koristi radnik zaposlen na nepuno radno vreme je da taj zaposleni može da ostvari pravo na naknadu zarade samo za one sate koje bi proveo na radnom mestu.
Ukoliko je radnik zaposlen kod jednog poslodavca na nepuno radno vreme, on ima pravo na odmor od 20 radnih dana za godinu dana rada provedenih kod tog poslodavca. U slučaju da je zaposlen kod dva ili više poslodavaca na nepuno radno vreme, radnik takođe ostvaruje ista prava, odnosno 20 dana godišnjeg odmora, ali je u ovoj situaciji potrebno da poslodavci postignu dogovor i omoguće zaposlenom da odmor koristi u isto vreme, kako bi on zaista da mogao uživa u benefitima godišnjeg odmora.
kurir.rs/Infostud
NE PROPUSTITE
