Drugim rečima, sada su kao neplaćeni kućni rad prepoznati vođenje domaćinstva, staranje o deci, starima i nemoćnima, rad na imanju, i drugi slični poslovi.
Ono što je još važnije, pravilnikom se sada predviđa i sticanje prava na zdravstveno osiguranje po osnovu neplaćenog rada, a da za obavljanje neplaćenih poslova žene dobijaju mesečnu naknadu od 72.000 dinara.
Gosti jutarnjeg programa koji su komentarisali pomenuti Pravilnik bili su stručnjak za strategijski menadžment prof. dr Mihajlo Rabrenović i novinar Zoran Vitorović.
- Tema o kojoj govorimo je i te kako aktuelna, a to je tema transformacije jednog društva. Ta tema je interesantna u svetu, dobro znamo da su pre svi uglavnom radili na svom porodičnom domaćinstvu. Potom, sa emancipacijom, sa dolaskom kapitalizma, muškarac je iskoračio u nekakve fabrike, preduzeća, a vremenom, jedan deo žena je iskoračio da se pridruži muškarcima, ali su one zadržale poslove u kući. Drugi deo žena nije iskoračio, pa postoji stereotip da žena obavlja taj deo poslova. Dakle, vrednost neplaćenog kućnog rada se po tom pravilniku obračunava kao proizvod ukupnog društvenog broja časova neplaćenog kućnog rada. Videće se koliko je tih osoba i minimalne cene po času iskazane u neto iznosu. Dakle govorimo o minimalnoj ceni rada. Biće interesantno kako će se to odvijati i kako će se ti troškovi pokrivati. Da podsetim, obično je stvar kućnog dogovora da li će žena da se angažuje ili ne.
Vitorović se javio iz Ciriha, pa je napravio paralelu sa situacijom u Švajcarskoj.
- Žene su dobile pravo glasa ovde 1971. godine. Interesantno je da se ovde postavljalo jedno pitanje, jednog udruženja eto, trebalo je platiti članarinu od 20 maraka, a jedan dečko je rekao da će platiti, ali da ga interesuje zbog koga ili čega. Tih 20 maraka je ekvivalent dve pakle cigareta, da vam bude jasno o čemu pričamo. Po nekim ustaljenim normama ponašanja, kada dvoje žive zajedno, ne znači da su im i novčanici zajednički. Nije ovde čudno da dvoje sednu u restoran i da svako plati svoj račun.
- Zakon je ovde precizirao porodične odnose, bez obzira koja strana radi, ona mora da da novčani iznos ovom drugom koji obavlja kućne poslove, ukoliko to ne uradi, one mogu da tuže partnera i on je dužan da isplati ta sredstva. Daću jedan primer iz prakse, žena od 58 godina je ostala bez posla, dve godine je mogla da bude na pomoći od biroa rada, ali nije uspela da nađe posao ni za dve godine, pa je ostala i bez te pomoći. Ta žena je naša državljanka inače, i ona je našla neki stan, sobu, u nekoj zajednici sa dvojicom nepoznatih muškaraca i obratila se Centru za socijalnu pomoć u svom kantonu. Centar je zatražio od pomenute dvojice da im dostave izvode iz poreskih lista kako bi se preračunalo koliko novca oni zarađuju mesečno i na osnovu toga, jer je žena kod kuće, pretpostavilo se da tih 4-5 sati kod kuće obavlja poslove. Njih dvojica su morali da joj mesečno daju određenu sumu. To su trendovi koji su počeli zakonski da se definišu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
