RASPITIVALA SE NADA POŠTO KREČENJE PA REŠILA DA UZME ČETKU U SVOJE RUKE! Evo koliko ju je izašlo jer moleri sad i ovo naplaćuju!

Iako kalendarski još traje zima, prethodni dani s temperaturama preko 15 stepeni namamili su građane da se informišu oko cena molerskih usluga i dostupnih majstora za krečenje svojih domova.

Nažalost, sačekale su ih loše vesti - i usluge moleraja veće su za nekih deset odsto. Zbog toga je jedna Nada iz beogradskog naseljaVidikovac rešila da uzme stvar u svoje ruke, napravi računicu i zakaže molera odnosno sebe za krečenje svoje garsonjere od 29 kvadrata.

I uspela je, jeftinije je prošla nego da je koristila usluge profesionalnog molera.

Već nekoliko godina cena krečenja u belo iznosi 1 evro po kvadratu i to bez materijala. Naravno, cena nije ista u Beogradu, Novom Sadu ili Čačku. U srpskoj prestonici je ta cena malo veća – oko 2 evra po kvadratu, u zavisnosti od majstora i njegovog cenovnika.

Bojeno još skuplje

S druge strane, ko želi da oboji stan, moraće da plati još više – cena boje kreće se do 3,5 po kvadratu, zavisno od vrste boje koja se upotrebljava.

Boju, po nekom nepisanom pravilu, kupuje vlasnik prostora koji se kreči.

Pošto gletovanje?

Što se tiče gletovanja, cena je na nekim mestima prošlogodišnja i iznosi od 2,5 do 3 evra po kvadratu površine koja se obrađuje, ali ima i onih „jačih“ molera koji cene usluga gletovanja naplaćuju i više od 3 evra, što je slučaj u Beogradu, gde ima i onih molera koji ovu vrstu usluge naplaćuju i do 5 evra.

Pripremni molerski radovi kao što je struganje zidova i plafona se u većini slučajeva ne naplaćuje. Ipak, ukoliko je u pitanju stara gradnja i poslovi struganja zahtevaju mnogo više vremena, onda je cena od 1,5 do 2 evra po kvadratu.

Naplaćuje se i saniranje pukotina, ali samo kada se za to upotrebi puno materijala. Cena ovog pripremnog rada kreće se od 1 do 1,5 evra po dužnom metru.

Nova usluga

Ako ste mislili da će moler sam i besplatno da ispomera nameštaj, pa i da ga zaštiti, grdno ste se prevarili. Zapravo, to je možda u unutrašnjosti i moguće.

Zaštita nameštaja i podnih površina PVC folijom, zatim vraćanje nameštaja nakon završenih radova i osnovno čišćenju u Beogradu košta od 1 do 2,5 evra po kvadratu.

Nadin slučaj

Zbog cene molerskih usluga koje su joj bile skupe, jedna Beograđanka Nada odlučila je da svoj stančić od 29 kvadrata okreči sama.

Nada je na društvenim mrežama napisala kako je zašto je odlučila da stan okreči sama.

„Cena osnovnih molerskih materijala, farbi, poludisperzija i disperzija, koje su prošlog proleća u proseku bile više od 30 do 40 odsto u odnosu na mart 2022. godine, uticale su da i krečenje u celoj Srbiji drastično poskupi. Jer je i cena rada ovih zanatlija u tom periodu porasla za 10 odsto u proseku zbog, kako se majstori pravdaju, inflacije i poskupljenja materijala, inflacije, tako da sam shvatila da je meni najbolje da sama kupim belu boju i okrečim svoju garsonjeru. Verovali ili ne, ne znam da li sam potrošila i 100 evra na sve“, kaže ona.

Po njihovim rečima, ovog proleća trenutno nema naznaka da će doći do novog poskupljenja materijala, a time i njihovih usluga.

Može moler, ali tek za dva meseca

Sudeći po društvenim mrežama i objavama korisnika, građani čekaju na molera i po dva meseca. To, donekle, i ne čudi, kada je ovih majstora u Srbiji sve manje i manje.

Na to je ukazao i nastavnik praktične nastave na smeru za dekoratere zidnih površina Goran Mijailović iz Građevinske škole Zvezdara. On kaže da upravo mali broj učenika na ovom smeru iz godine u godinu, potvrđuje tezu da „molera nema ni za lek“.

Koliko moler može da zaradi za dan

„Prošle godine ih je bilo samo sedmoro, pre dve godine šestoro, dok trenutno imamo samo tri učenika treće godine na smeru za dekoratere. Nije mi jasno zašto je tako kada je plata solidnog molera i više nego dobra. Oni rade na dnevnicu, a dnevnica solidnog dekoratera je od 50 do 70 evra. Poznajem puno majstora koji se bave ovim poslom, a koji ne mogu da pronađu pomoćne radnike. Oni tipuju na naše učenike, nagrađuju ih već na praksi tako što im daju dnevnicu, nadajući se da će ostati kod njih da rade. Međutim, jako malo njih nastavi da se bavi ovim poslom uopšte, odu u inostranstvo, a oni koji ostanu, obično po završetku školovanja otvaraju svoje firme“, objašnjava on.

Kurir.rs/Nova

Bonus video: