Suncokretovo ulje je jedna od retkih namirnica koja je poslednjih meseci u Srbiji pojeftinila i to za više od 40 dinara za godinu dana. Litar je u februaru prošle godine, prema podacima iz "Potrošačke korpe" koju objavljuje Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, bio čak 217,58 dinara, a danas u prodavnicama košta između 160 i 175 dinara, dok se na sniženju može naći i za 140 dinara.

Agroekonomista Milan Prostran kaže da će cena ulja zavisiti i od količine suncokreta koja bude zasejana ove godine, s obzirom da još nije završena prolećna setva, ali i od cena u svetu.

suncokret-2.jpg
RTV Mag printscreen 

- Dve kulture koje su najzastupljenije u Ukrajini su prošle godine urnisale evropsku poljoprivredu, to su pšenica i suncokret, jer su oni najveći proizvođači, a njihova roba je u jednom trenutku preplavila tržište. Zbog toga, između ostalog, protestuju i poljoprivrednici širom Evrope. I kod nas su cenovno trpeli proizvođači koji su ga zasejali i nisu bili zadovoljni otkupnom cenom. Može se očekivati da će ove godine zasejati manje količine, a onda ćemo videti kakav će biti uticaj na cene ulja u prodavnicama - kaže Prostran.

SRBIJA NA LISTI NAJJEFTINIJIH

Sa cenom od oko 175 dinara, odnosno 1,61 dolar po litru, Srbija je među zemljama u kojima je ova namirnica najpovoljnija. To je pokazala analiza sajta "Global Produkt Prajsis" koji poredi cene namirnica širom sveta. Među 81 zemljom, koje su obuhvaćene u bazi podataka ovog portala, ulje je povoljnije samo u Rusiji, Ukrajini i Hrvatskoj, a prosečna cena je 3,31 dolara.

Gledajući najnovije podatke, najniža cena je bila 1,47 dolara u Ukrajini, a najviša 7,15 dolara u Hong Кongu.

On napominje da domaći poljoprivrednici ne odustaju lako od suncokreta, jer on podnosi sušu bolje od ostalih ratarskih kultura i zbog toga ga seju, i kada deluje da se cenovno ne isplati.

- To što je ulje imalo neka pozitivna cenovna kretanja sa stanovišta potrošača i česte akcije je doprinelo da se ne smanji potrošnja i da ova industrija ipak može da preživi - kaže Prostran.

ulje.jpg
Tanjug 

Ekonomista Dragovan Milićević kaže da veliki uticaj na cenu domaćeg ulja pre svega imaju kretanja na svetskom tržištu.

- Rast cena ulja na svetskom tržištu je usledio naročito 2022. godine kada je cena bila preko 1.700 evra po toni tako da je i bilo normalno da na tržištu litar bude više od 200 dinara. Situacija se u 2023. godini promenila i Srbija je izvozila ulje po ceni od 1.000 do 1.050 dolara po toni - navodi Milićević.

Sa svetskim cenama su neminovno morali da se usklade i proizvođači i trgovci, da bi sprečili drastičan pad prodaje.

- Cene na svetskom tržištu utiču i na domaće cene, jer veliki trgovinski sistemi imaju svoju logistiku i mogu uvesti ulje jeftinije od domaćeg ako se domaći proizvođači ne prilagode - ukazuje Milićević.

kurir.rs/ RT Balkan