Nakon silnih nedoumica šta se dešava kada imamo neočekivani priliv novca na računu i da li imamo pravo da ga podignemo sa istog, jedan korisnik bankarskih usluga doživeo je takav slučaj i odlučio da podeli sa medijima, a NBS je imala svoj odgovor na takvu situaciju.
Na račun u banci uplaćen mu je iznos od 112.000 dinara, koji je video preko aplikacije mobilnog bankarstva. Nakon dva sata, banka je skinula taj iznos sa računa, te se zapitao ima li banka pravo da bez njegovog znanja skine pare sa istog. Pošto čitalac ne tvrdi da su te pare njegove, uz pretpostavku da se radi o grešci banke, šta bi se desilo da je čitalac u ta dva sata podigao novac? Na kome je teret dokazivanja u toj situaciji?
U Narodnoj banci Srbije odgovaraju da im se čini da ovo pitanje polazi od pogrešne pretpostavke da je u redu da klijent banke koji je greškom banke ili platioca dobio tuđi novac na svoj račun, podigne taj novac.
- Najpre ukazujemo da situacija u kojoj neko lice, znajući da novac njemu ne pripada, uzima taj novac zato što mu je slučajno na raspolaganju, na primer našao je tuđi novčanik, novac na bankomatu ili je ostvario priliv na račun bez osnova, odgovara opisu krivičnog dela utaje iz člana 207. stav 5. Krivičnog zakonika, za koje je zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine. Dakle, da je čitalac koji zna da mu novac ne pripada, podigao taj novac, protivpravno bi ga prisvojio - kažu u NBS.
Kada je reč o propisima koji uređuju platne usluge, ukazuju da je očigledno srpski zakonodavac bio svestan pretpostavki da je za jedan broj korisnika sasvim prihvatljivo da podignu novac koji im ne pripada, znajući da je sudski postupak dug, pa je u članu 56. Zakona o platnim uslugama dao mogućnost banci platioca i banci primaoca plaćanja da u slučaju nepravilnog izvršenja platne transakcije otklone te greške.
Prema opštim pravilima obligacionog prava, koja bi se primenjivala i na platne transakcije, da nema ovog posebnog Zakona o platnim uslugama, u situaciji kada neko stekne neku stvar bez osnova, lice koje je vlasnik te stvari može na sudu zahtevati da mu se ta stvar vrati.
Kada je reč o dokazivanju, vlasnik bi u tom postupku morao da dokaže da je vlasnik stvari, ali ne i da je to drugo lice steklo stvar bez osnova (opšte je pravilo da se ne dokazuju negativne činjenice). Naprotiv, ako strana za koju tužilac tvrdi da se neosnovano obogatila želi da zadrži tu stvar, morala bi da dokaže da je postojao osnov da stvar pređe u njenu imovinu.
- Sigurni smo da i sami zaključujete da bi rešavanje pogrešnih uplata primenom opštih pravila od pre skoro 50 godina i preko suda ugrozilo sigurnost, integritet i efikasnost platnog prometa, koji je zasnovan na digitalnim tehnologijama. Zato i jeste donet Zakon o platnim uslugama, koji je usklađen sa direktivama EU u ovoj oblasti - odgovaraju u NBS.
U vezi sa teretom dokazivanja, treba pomenuti i Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, koji u slučaju bilo koje sumnjive transakcije ovlašćuje banku da od korisnika zahteva da dokaže osnov priliva.
Koristimo priliku da ukažemo da, takozvani, neosnovani prilivi na račun u poslednje vreme mogu biti rezultat prevarnih radnji nepoznatih lica. Oni, s jedne strane, prevare klijente banaka da im odaju podatke neophodne za izvršenje transakcija preko mobilnog ili elektronskog bankarstva, a zatim koriste račune drugih klijenata za prenos tog ukradenog novca, koji onda koriste zbog kupovine kriptovaluta i slično.
Zato je prilično rizično da korisnici platnih usluga, koji iznenada ostvare neočekivan priliv na račun (posebno u iznosima od više desetina ili stotina hiljada dinara) podižu taj novac, jer će time sebe izložiti sumnji da su uključeni u prevarne radnje, zaključuju u NBS.
kurir.rs/Politika
NE PROPUSTITE
